Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако га сретају и сељаци, па веле: „Сремац ће да полуди!“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он сео доле, у Турскоме Потоку, баш на оно место где се до пре Цвети
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А худ и високоуман, како му се стане шчастије осмијавати, сасвим полуди, заври му се мозак, нити га већ његова кожа вмјештава.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта, фантазија! Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати! Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди. Није чудо што га зову фантазијом. Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чекаће га, каже, у четвртак. Удесиће да јој кћи не буде у кући. Нека дође. Сигурно. Ако изостане, она ће да полуди. Љубави јој, каже, треба. На Божича више не треба мислити!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но родитељи испитују, погађају се. Не иде му у рачун. Једна лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим. Не допада му се што је лако победу добио.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Желела је да види шта ће јој девер учинити, кад једног дана потпуно полуди. Желела је да се то догоди, просто, од досаде, због празнине у којој, безданој, чињаше јој се каткад да виси главачке.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ала јадан чупа косе, Грува своје младе груди, Ветри вапај његов носе, Оће скоро да полуди. Тужан иде он на гроба Де почива њему мила, Сваки данак дуго доба Сузā онде лије сила.
Он је стекô драгу, која му умре. Ала јадан чупа косе, Грува своје груди, Ветри запев његов носе — Скоро да полуди. Сваки данак он на гроба, Ди почива мила, Иде тужан дуго доба, Сузā лије сила.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ох, — да полуди! Самсон је певô, ори му се глас, бојева смртних некад жив ужас надјекује окова тужни звек, с тамница стреса мемлу
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам... И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге. Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди. Цар остави двор и, као манит тумарао је и бежао по планинама, и срце му поста као у звери: становао је, као онај цар
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расрди, те све изворе и студенце по Котору отрује и све госте цареве полуди.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У том часу ја љубљах своју вереницу свом искреношћу једног срца које, увелико поремећено, беше на путу да полуди. Али она оста при своме и ја сам морао доћи да ме види. Каква умиљатост, каква нежност, каква осећања!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
даје као сопствена окренутост наглавачке: „Желела је да види шта ће јој девер учинити, кад једног дана потпуно полуди (кад посегне за њеним телом Н. П. ).
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти си тако вешто знао Насликати слику горку, Како ј’ души кад с неправде Ум полуди; То је било пророчанство Ових наших дана худи’. Ој, Петефи, ретки створе...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Триста ти му мана нађу није л им по ћуди, Све из љубве к чаду своме, макар да полуди! Вас ја зовем у мој совјет, заљубљене младе, Вас, јуноше! Је ли право да то стари раде?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 2468: »Као да се бунике најео. Као да је полуђео, јер кажу да чоек полуди од бунике«). Реч за бунику долази од бунити. БУРЈАН Аттіцх (ѕамбуцуѕ ебулуѕ).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И онда почне да се смеје ружним смехом безумља и пакости. „Дај Боже, да и ова Јулица не полуди крај њега”, говорили су људи. „Већ је и целој вароши додијао!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да је страшно умрети, И да ли ћу тако лако срећу поднети?
О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да ћу смети умрети? Сву јесен ми у очи лишће падало, К'о по шанцу доскорашњег
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
себе кашљицу и другу болест, те нити буде за коју хвајду себи ни људма (по томе ни Богу), — или ни мало не спава, пак полуди, не једе, не пије, радити ништа не може со тога у великом сиромаштву живи, проси ли, — то је мухтоједац и туђоизелица!
коме пак од велике страве и уплаши се одашта ил' се што згрози, ил' врло се зацени смејући се, врат ли му се заврне, полуди ли, ил' се врло разљути, преко мере ли се забрине и нестане га, штоно су пагубне то смрти.
Пажећи памет своју да не полуди терајући никим нестигнуто и домишљено. СВЕТЛОСТ КОЈА НЕ СТАРИ Каконо сунчана и месечња и звездана јасност и светлоћа