Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ја вас разумем. Мислите, тако болесна девојка не може се удати. — Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. — Ја сам већ са Јуцом свршио. — Није могуће? — Питајте. И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
10. ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ СОФИЈА: Преправи се, Лепосава, да идемо на бал. МАКСИМ: Јеси ли ти полудила, море жено? СОФИЈА: Кажем ти, ти остани код куће, ако те мрзи; ићи ћемо нас две.
Доста, аљину јој нећу купити. СОФИЈА: А оно ћу јој купити ја. МАКСИМ: Море, јеси ли ти полудила данас? СОФИЈА: То заиста нисам; али, као газдарица од куће, треба да се за кућу и бринем. Ајде, Лепосава.
Што други чине, морамо чинити и ми. Добро ће дакле бити да и ми дамо један пут бал. МАКСИМ: Јеси ли то полудила, море? СОФИЈА: Зашто, што је добро, треба чинити. МАКСИМ: Јес чула, ако то учиниш, одма се сели из куће.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) СРЕТА: Шта? (Оће да отвори врата.) Море, Пело, отвори, мало ти је било? На моју душу, полудила жена! Ако не буде нагазила на штогод, да нисам Срета.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
) МИТАР: Шта је овој мојој сестри! Гди је Евица? АНЧА: У башти. МИТАР: Иди је зови. (Анча отиде.) Ког врага, ил’ је полудила или се чини. Какве су то речи: мико! мико! Канда краве ваби. ПОЗОРИЈЕ 9.
Који ме шегртом назове, онај је пропао од моје госпође мајсторице. МИТАР: Твоја је мајсторица сасвим полудила. ЈОВАН: Доста је и била паметна. МИТАР: Па куд је сад отишла? ЈОВАН: Да јој читају молитву.
ЈОВАН: (Дед сад, Јоване!) ФЕМА: Не парле француз! ЈОВАН: (Право сам ја мајстор Митру казао да је полудила.) ФЕМА: Јохан, морам и тебе да дам учити француски. ЈОВАН: А, то ми фали; научио сам и српски, тек нисам француски.
Опет ми долази на Врат. (Метне мараму на нос.) МИТАР: Богати, Фемо, дошао сам да те питам шта си полудила, те правиш комендије по кући. Шта си се нарогушила као патак на кишу, је л’ то лепо, што чиниш, је л’ то паметно?