Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је собарица изишла, она је изнела са собом канделабар, и у соби је настала тишина и настао полумрак, на место трептања многих свећа. Горела је само једна.
Она се смешила и имала је прст притиснут на уста. У трептању светлости, кроз полумрак, учини му се провидна и личила је на његову мртву жену, онакву, каква му је долазила.
Оних, који су пролазили тамо‑амо, стално, иако одатле није било излаза. Кад му се очи навикнуше на полумрак и уши на ту чудну тишину, Исакович чу да се ти људи разговарају, али са одстојања, као да се, једва још чујно,
Повучена, у полумрак, под црним, кожним, арњевима, на великим, тешким, колима, Ана је, као да јој је сад то кућа, још једном, гласно,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Најеживши се, при помисли: како би вриснуо ма ко да их види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између ова четири зида Напољу је завијао ветар, пун лавежа паса, и шумела је вода,
виде још, како се Беренклау подиже у чамцу и да војници поскакаше у воду, да чамце ослободе, затим одмах утону у полумрак, приметивши да су близу супротне обале.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Велики женски крик полете на нас тешко и оштрицом. Двапут јачи, челичнији но малочас, а онда стаде и повуче се у полумрак. — Да ли је сасвим врела? — Сигурно! — Жене измењаше речи. И онда друга, повлачећи се, поче да притвара врата.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
јада, срама и несреће, окренула се и, пре | но што је он изашао, она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући. Али ипак знало се да се то никада не сме дознати. Ни родбина, нити ико.
XВИ У полумрак вратиле се из амама. И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мачак Шарко поисправио би се тада на ногама Јанковим, па му очи засјај као два алема кроз полумрак. Тако је трајало комад ноћи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се сендвичи и сладолед и, кришом, протура хашиш, из трговачке уличице која носи име доброћудног путописца, увек допире полумрак сав од прозрачне језе (као да још, како је некада било у овом сокаку, иде Чика-Љубином влага из старог јендека), на
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Најеживши се, при помисли: како би вриснуо ма ко да их види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између ова четири зида”.