Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па још мрка зора која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах... Скочила је.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Над старинским градом Мирно подне сипа огњенијем прахом; И све гори страшћу разблудном и младом. Полунага Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума
Св. Стефановић ЦXЛИИ МЕНАДА Са дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И уски сандал клизи с ногу боси'.