Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила. Потом, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.