Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јошт скорбније ће ми ново бити: Штогод упов’о сам — ништа, ето, Не получих, нит ћу прибавити. Срећа ми се, худом, ах! не смеје, Љубов увек љубјашчег ме бежи; Мен’ весеље радост и не веје: Моме