Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
говори Бећирагиница: „Ев’, бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; налож’те му ватру на прсима, хоће ли се помакнути, курва“. Ложе њему ватру на прсима, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни помиче Раде.
већ се ућутио; већ уват’те змију присојкињу, те турајте Раду у њедарца, хоће ли се од ње уплашити, неће ли се, курва, помакнути“. Уватише змију присојкињу, па турају Раду у њедарца, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни се од ње плаши.
бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио: већ узмите двадесет клинаца, удрите их под ноктове Раду, хоће ли се помакнути, курва“. И узеше двадесет клинаца, ударају под ноктове Раду, — и ту Раде тврда срца био, ни се миче, ни душицом дише.