Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. — Морам одети марви помам! — Е, добро! Али, у колу да се нађемо! Лазар већ беше одмакао. Као да су га муње шибале... Дах му се заустављао.
— Чекајте, казаћу!... Ево како је то било! Јуче, после подне, враћам се ја из шуме. Тамо сам носио марви помам... Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. — Умукни, Турчине!
се, прегањати паспаљ — ситан прах кад се меље жито, отпаци пафта — копча, карика покошке — оба заједно, напоредо помам — храна за стоку премаглавица — рђав изглед, стајати некога главе пресалдумити — променити мишљење, прећи на другу