Употреба речи помамила у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле јој очајно довикну: Несрећнице, Пеја им уби чоека! Она се на то још више беше помамила. Поче да виче, тако, да се надалеко чула: Уби га, кажеш? Уби им чоека? Еј хеј, Пајо!

Непомичност и надменост Исаковичева, који га није удостојио ни погледа, била га је помамила. Исакович је, међутим, блиставим очима пратио коње.

У шталама је уплашила и помамила коње, толико, да су фрктали, пропињали се, вриштали, рзали, кидали штрањге, прескакали плотове и јурили по авлијама, у

Матавуљ, Симо - УСКОК

— А, кучко, хоћеш ми домазета! Е, нећеш, божја ти вјера. — Јеси ли се помамила, бабо! — рече кнез уставши. — Готово јесам, Драго! дошло ми је да закукам из свег грла!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

плавет постаје масна као кожа кита и слова небеског наслова више нико не може да прочита шта им је кртица се помамила па изврће облаке и чиније а птице певачице пале су ниско по подрумима Србије у ово пролеће две хиљаде и треће.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МАНДУШИЋ Бјеше ми се снаха помамила, без путах је ништа одржати! Отвара' јој књиге на пророке; неки каже: „На сугреб је стала“, неки каже: „Сплеле је

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„А што?... што грајеш, као да си се помамила!“ „Ја помамна нијесам, но мије невоља!...“ одговори Јока дижући се. Њено суховљаво и жуто чело бјеше тога часа борама

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности