Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сече Вељко аге и бегове, Сече Раман помамне Србове, У њи њине угледају с' војске, Па злотвору деле ране својске. Сваки јунак јесте љута змија: Свуд се губи,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сав је Јаћим у ватри, као да је целога живота био спутан па га наједном одрешили, очи су му помамне, пуне громовске снаге, очи лавовске што као муње блистају од узбуђења.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
двојност људске природе: расцијеп између коначнога и бесконачнога, несразмјер између његове ограничене коначности и помамне жеђи за бескрајним, која му је усађена у дну бића.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кидајмо их! Али низ је њихов вечит. Ређају се боје пресветле, претамне И игре мириса слатке и помамне Кидајмо их пре но издахнути хтедну.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они су, обавештени телефонски од једног присебног монаха, стигли на време да спасу патријарха из руку помамне руље. Они позваше, посредством драгомана патријаршије, а на врло учтив начин, турске полицајце да се са својим