Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
То несрећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради. Окупило бубњати као помамно, већ се не чује оно јадно ћемане Срејино.
— дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. — Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! Аја, неће момче ни да чује.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем да око њега звоне, звоне, звоне неЦРВЕНЕ МАГЛЕ 33 прекидно и помамно.
Са истом неверицом стојим дању пред сензацијама стварности, као што ноћу стојим пред појавама сна. И увек помамно, у непрекидној грозници сна тражим ону разлику.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
скакали, цикали, натерали жене да с њима играју, пали у „ћеф“ и севдах, и, изишавши из куће, водили су коло по улицама помамно и бесно до потпуне изнемоглости.
Црњански, Милош - Сеобе 1
О, ако му сад брат погине у рату – помисли и згрози се, па му дође да се прекрсти. Није више ишла онако помамно, само је радо, висока, права, пред њим стајала. Тешка и красна, не знајући можда да он дрхти.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
одговоран за све што се у свету дешава, даје књига сагрешења замршена а поглавља испретурана, та идеја онако помамно разрађивана код Ф. М. Достојевског, доживела је свој лирски одјек и у далекој босанској забити.
подударних речи открили су се у свим њиховим многозначностима, дали нам се на први поглед, у дистисима, где рима помамно и незаситно дозива риму, и где стих непрестано тражи и налази задовољење у звучној експлозији која га заокружује,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
паде ни се диже, И њег' лоша копца снађе — Ту за облак месец зађе, И тавно је, сасвим тамно, Ма још траје бој помамно. Бој утоли, све би тише, Јоште жубор, ништа више: Ма сад пуче, ох кога ли Опет мајка то ожали?
Па, кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина: Сад све гори, сад кâ ноћу тавно, А вијуче ветрина помамно.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он тако учини, а не скида очију с вила: чим оне појме да се макну, он духне у свиралу а оне почну помамно ђипати. Тако дође он до јеле, скине са ње златни јанџик, нађе у њему сребрну кутију и у кутији препирани памук а у
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У љутој бури лађица-чигра на гриви вала помамно игра, лагана ломна љуска. Облаци језде, страхота сама, барчицу малу захвати тама, за громом ори гром.
С хуком се руши, не пјева ништа, помамно јури кроз разбојишта. На крајњем циљу, у јутра плава, тркаче прима поспана Сава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Коњ потону, а мени вода до носа. Осећам како помамно креће ногама и глава му се појави, па кроз нос истера воду као шмрк. И заплива стењући и фркћући...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно: — Ха, тако ти!... Деца иду боса, исцепана, а он купује својој...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ти видиш, сад су прослављени дани Безверја, блудње, мржње и обиља Лажи, кад људи, зли и растрзани, Помамно грабе, и журе, без циља.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло. Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети њене меке и топле у својима, он их
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста. Гомиле јуре, худе, пјане, плахе, Помамно за њом, и улице звоне Од пјесме, цике, и од страсти боне... Ах, - еухое, Баццхе, Баццхе, Баццхе! М.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али блудна пара слатке пожуде избијала је помамно из жене, она опој се распростирала око ње и била јача од свега. Све се око мене окретало.
Затим нагло и одлучно зграби први карабин испод мртвог војника, опкорачи мали брдски топ и стаде помамно да пуца. Зраци сунца које се рађало занесоше му очи. Потом угледа цело велико и црвено сунце, које се роди иза брега.
Ћипико, Иво - Приповетке
гдје су црвени застори на вратима спуштени весело свира неко у хармонику и види се на застору како се сјенке унутра помамно врте.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Као после слома, као при оздрављењу. Ту само на угловима очију. Бол и пребол бејаху у измирењу. Литица се помамно навалила на снажну планину. Ове — као да су закључиле за такво стање не примирје но вечити мир...
Краков, Станислав - КРИЛА
Иза кукуруза се као прљаве грбе дилази сеоски кровови. Један бајонет је зазвонио као звекир о челик шлема. Пси су помамно урлали. ”Бомбом и бајонетом...” тако су им наредили.
На небу је мирно светлео млечни пут као и пре. Свици су летели и светлели у мраку. Зрикавци су помамно врискали. ИВ Све је било у покрету. Долетали су аероплани, но нису увек бацали бомбе.
Телефон је помамно дречао. Румени начелник штаба је једнако говорио да се треба кренути на осматрачницу. — Сад никако, можемо положај
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нит’ би га беснујућа Атланта талас задржао, Нити троглавне хидре отровна чељуст; Неситој жељи славе он пушта узде помамно Крвавим рукама; лети с муњом смрти.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Блентави Шеле обукао на се читаву нову одјећу покојног Маркана, брата Рељина, па скаче помамно преко гробова и бучно мумла да уши заглухну: — Ај! Иј! Уј! Како ми стоји глава?...
Забасали смо... Забасали смо!... Његов изнемогли глас дочекаше и зграбише вихори и, као осветнички, помамно га растргоше и разнијеше по узбјешњелој, лудој ноћи змијањској.
— Оче прото, ули-де и Стевици један филџан. — Јеси ли ти господар у 'вој кући, или је прото мрачајски?! — диже помамно главу и извјери се. — Пи ти каву, пи! Немој туј кô будала каква заврзивати... Види ти њега! Он да мени заповиједа!
— додаде неко из мрака. — Ама, ко то вечерас непрестано надовезује и бронда у мраку?! — разгоропади се Симеун, скочи помамно са стоца и живо сијевну очима.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дадара је био неопходан као со. А и није било време за трвења кад је Брзан стајао пред вратима, помамно ударајући звекиром.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И дивљи Гал, и Јелин, и Сармат, и сила робља, Кô тучне статуе Крона помамно стресају копља И већ, у дивљој страсти, без нежне туге и страха, Кô црни гаврани кличу и Вуку лешину Граха. 1889.
склони се од ове беде, Јер још у очи гозбе на бесна парипа седе И парип кô стрела нàже у таму вечери влажне, Мрсећи помамно гриву и ноздре ширећи снажне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кад се мрка накитише вина, све је пјано како и помамно, поспало је како и поклано; уз јелике пушке прислонили. Привуче се Комнен барјактару, покупи им свијетло оружје, па
барјактару: „О Тадија, нашој чети главо, код огња је Куна Хасан-ага са његових тридест Удбињана, све је пјано како и помамно, поспало је како и поклано; оружје сам њима покупио, све закопô у јелово грање“.