Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И знаде ли шта би од ђевојке?“ „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Није тебе Максим погинуо, но кад дође на коњу помамну, те изгуби војводу Милоша, пак ђевојку оте у ђевера, он побјеже ка несрећној мајци“. То изусти, лаку пусти душу.