Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Поврати му се срце од страха, а виле се згледаше па ударише у кикот, док се не ухватише у коло и стадоше као помамљене играти. Он не престаје а оне већ душу да нздуше. Све то тако док царица повика: — Јој, ја више не могу!
Краков, Станислав - КРИЛА
Мија се упутио ка кметовој кући. Насред улице одједном зазвиждаше меци. Пушке запрашташе као помамљене поврх села. Са две стране митраљези заклепеташе. Земља се запуши од експлозивних зрна. Није ништа разумео. — Шта је?