Употреба речи помаљао у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

простим сламнатим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом, из џепа на прсима помаљао се један велики и прљав цолшток. Он га уведе у собу и изнесе ракију.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

И ова одморна, и потпуно сачувана чета, спасла је ситуацију те ноћи. Месец се лагано помаљао, и тиха светлост разливала се преко чукара.

Један је полако дизао мотку, и шлем се помаљао изван рова. Около шлема прштала је земља од куршума из бугарских ровова. — Шта радите? — пита их Станко.

Била је баш тиха ноћ и месец се тек помаљао. Завршили су са гађањем. Он изиђе из земунице и седе на столицу изван батерије.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зар је у свим тим тврдим каменим градовима имао рупу коју нико никад није приметио, а зар се отуд помаљао само онда кад би његов јадни страдалник Дадара ту заноћио?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности