Употреба речи поменеш у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

ни шта ти би тамо у твојој земљи, ни какви су ти јади дојадили, ни шта си радио, нити ће те ко нагонити да ишта о томе поменеш, ако сâм нећеш! Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Заборавио си да поменеш кучећи стил! СОФИЈА: Хвала, сад могу и сама! Трчим да пресвучем костим, још ми је влажан!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Мој отад је мокрим конопцем тукао голу, имао је и право, помислила је, и рекла: „Ако ми још једаред то поменеш, у мојој кући нећу више да те видим!“ После је ошамућена тумарала по кући И дворишту.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Па не говорим ја за твоје зло. МАРИЦА: За шта год да ми говориш, нећу да чујем, разумеш ли ме? Чим ми га поменеш, разбићу што год дочепам. АНЂА (крсти се): Будибокснама, а да кажеш бар да је рђав човек.

МИЛАДИН: Никад ти, господине Жико, нисам споменуо досад. ЖИКА: Немој никад више у животу ни да поменеш. (Звони.) МИЛАДИН: Нећу, господин-Жико! ЖИКА: Дедер говори, зашто си дошао?

ЖИКА (шчепа дивит): Чујеш, ако ми још једанпут поменеш тога Јосифа из Трбушнице, ја ћу те дивитом у главу! МИЛАДИН: Па ја као мислим... ЖИКА: Ама, шта имаш да мислиш?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности