Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
селу, својим неприличним понашањем и опадајућим и клеветајућим изразима у више је прилика и пред другим личностима из поменутог села и околине вређао и опадао потписанога, које је потписани равнодушно прећутао и у више случајева истога учитеља
Црњански, Милош - Сеобе 2
Знали су само толико да је, поменутог дана, наставио, поштом, у Беч. Могли су само да се надају да ће га срести, негде, случајно, на улици, у театру, или
Папири су му у реду. Павле се, заиста, био оделио, од својих сапутника, у Швехату. Божич је пристао да га одвезе до поменутог трактира, где је Исакович – тако је бар тврдио – имао рођака, који му доноси картабианку, на повелику суму новаца.
Цхаисе де посте – аустријска, пошла је са Исаковичем, поменутог дана, у прашине, кад су се облаци сумрачја, на друму, спуштали.
Као да су и сама кола била сретна, што се преглед тако брзо свршио, она су брзо нестала, иза ћошка поменутог трга, у дунавском предграђу. Кроз пола сата већ, стигла су на своју станицу.
Они су се у ту војску селили, плачући. Очекујући аудијенцију у росијском посланству, поменутог дана, Исакович је, полако, заборављао своју Бечлику, као што се заборављају мртви, кад их сахранимо.
Око четири сата, поменутог дана, Исаковича је примио секунд‑секретар грофа Бестушева – а сада секунд‑секретар грофа Кајзерлинга – Волков.
Онако, узгред, као што је загледао лептире, у башти. Кад се, поменутог дана, Волков појавио на вратима, са Исаковичем, амбасадор се спремао да изиђе. Стајао је пред огледалом.
Агагијанијан му обећа да ће удесити, то, још истог вечера. Исакович онда пожури и дође до поменутог лазарета, у сумрачје, у својим колима, у којима је возио и Агагијанијана.
Нико, у Исаковичевој заоставштини и папирима, није нашао, поменуту, ту жену. Одлазећи из Вијене, поменутог дана, из куће у којој је Агагијанијан становао, Исакович је био, као неки бегунац, дезертер, опет у чудном расположењу.
да је тај росијски капетан човек миран, уљудан, имућан, који се – осим кад излази у шетњу, по вароши – не миче из куће поменутог, угледног, грађанина Граца. Био је, два пута, у радионицама коса и српова, поменутог Клајнштетера.
Био је, два пута, у радионицама коса и српова, поменутог Клајнштетера. Збацивши свој официрски капут, опробао је мехове на ватри.
Тачно је било и то, да је Исакович одсео у кући поменутог гвожђара. Тачно је било и то, да је Павле шетао по Грацу. Требало је само видети, куда?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Борба за независност је најбоља школа идеала. За време поменутог рата 1877—78. године није било код бугарског народа нимало идеала, и руски су официри имали прилике да често осете
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
4.2. Степен образовања је обрнуто сразмеран са степеном познавања, прихватања и упражњавања поменутог комплекса обичаја, веровања и обреда. 5.0.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој друг, у Темишвару, Душан Таназевић, носио је ту антологију са собом и у рату. Он је са том књижицом и погинуо. Из поменутог часописа и Српског књижевног гласника, који је до нас у Темишвару, и преко границе, редовно стизао, сад се сећам још
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
и да је тако обишла целу западну Европу, а да остане и по облику и по величини неизмењена, онаква каква је пошла из поменутог залива, па да тако неизмењена стигне у воде Фероерских Острва.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А дужност Секулина, као ученика поменутог заната, била је веома проста: пратити трупу дотичног гарнизона у свима њеним тактичким кретањима, ићи за њом у стопу:
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
прозе (романа Бурлеска господина Перуна бога грома, 1921) и поезије (збирке Откровење, 1922), нашао у самом средишту поменутог преврата; штавише, он се брзо обрео у фокусу најжешћих полемика, за које дотад – по суровости – наша књижевност није
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Спој једнога и другога, поменутог притиска и граматичких одступања, њихова узајамна зависност, то заправо и представља вид испољавања прикривене везе
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
огледају се у растопљену маст, попију мало воде која је прошла преко девет кључаоница и поједу по један залогај од поменутог хлеба« (СЕЗ, 83, 1971, 208). У Лесковачкој Морави забележена је етиолошка скаска да су чворови на јели настали од д.