Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
сестра, занесена њеним причањем, посматрала је уплашено, а зубима обухватила прсте, као да би хтела да заустави крик. Померих се, и моје мамузе звецнуше. Оне као да се пренуше. Софија уздахну и настави: — Ивицу ашова завукоше испод поклопца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дошло ми је да закукам... до неба. Зажелео сам да ме убију, јер више нисам могао. Пренебрегао сам живот и померих се. Рањена нога вукла се преко оштрог камења и ја завукох главу у онај ограђени простор. Био је пун мртвих војника.