Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
веће позадуго, Спава само, ништа друго, Јера њему око уста Игра нека туга пуста, Ма у њу се нешто мало И подсмеја помешало; Прикупљене стоје веђе, Ал' замало па све пређе; Он трепетну, из сна прену, Што ли ми га отуд крену? Доба веће?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сви ти Драјери, Сјостреми, Пудовкини, Ајзенштајни и Грифити — све ми се то некако помешало у једну општу црно-белу коцкасту досаду, кеве ми!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Кога? — трже се Ђорђе. — Тога што му праве кућу. Сад се више не зна ко је жив, а ко мртав. Све се помешало. — Ћути! Свитало је кад је Милунка ушла. — Зове те Симка, Ђорђе. Није желео да се одвоји од Адама: — Морам ли?