Употреба речи помиловала у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

На бледим цртама њеним простирала се нека необична мирноћа; изгледаше као да је смрт својом хладном руком помиловала. — А шта је теби тешко, чедо моје? — запитах је гласом у коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете моје?

Црњански, Милош - Сеобе 2

подметне неког подмуклог, опаког, коња, госпожа Кумрија би пришла, и потапшала коња, по сапима, својим дугим шакама, и помиловала га, по гриви, својим дугим прстима, и, ћудљив, бесан, ждребац смирио би се, као омађијан.

Петар се смешкао, мало, стидљиво, био је мало пребледео, али је Варвара помиловала обојицу по курјуку и смешила се на њих, сретно.

Зар у њега нема сестра? Пришла му је, каже, са тим тужним осмехом и помиловала га. Да је Зеко жив, отишла би она, и кад би знала да ће се искривити од батина. Она је легла да спасе живот свог чоека.

Кад је, међутим, чула, од ћерке, како јој је ћерку госпожа Монтенуово позвала, у своју ложу, и помиловала, и, слатко, као девојчицу, пољубила, госпожи Евдокији било се срце стегло.

Видела је и то, да је Варвара сад, према Павлу, врло мирна, каткад би га само, по потиљку, помиловала, али га више није љубила.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ти јеси коњ. — Пружила је руку и ставила ми је на потиљак. Мислио сам да ће ме загњурити, али ме је она само помиловала по потиљку и то је било смешно и дивно, то миловање. Да ме тако помилује, има обичај моја мајка.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Занесен у мисли, живо се сети, како га рука мајчина помиловала, топло се Богу молећи: »Боже, поживи мога Моју (тако му је тепала), дај да одрасте и стекне доброг друга«...

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Пусти барем једну сузу за мене, биће ми лакше! Узми ме за руку! Помилуј ме! ЦМИЉА: И ти си лепо Трифуна помиловала! Флашом, намртво! ГОСПАВА: Грех је несретници обећати, па слагати! ИКОНИЈА: Шта ти је ког врага обећаво?

Краков, Станислав - КРИЛА

— Тоујоурѕ цонтент... мон петіт, воуѕ авез де ла веіне... Потом га је помиловала по проређеној коси. И бароница Ивон је била увек задовољна.

— Кајмакчалан, 2525 метара... — Какав сте ви леп дечко... Болничарка га је помиловала по прљавој коси. У бараку је ушао чупав пекиншки пас и зацикао пакосно.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Таман се ми тако договарамо, а дође собарица па каже: „Море, не бојте се, питом човек као јагње. Јутрос сам га, вели, помиловала за подваљак, па мек као рукавица, и мирише сав на парфим!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

** Татко ти дође, засрами се, море! А она мртва и чиста. Мушка је рука не помиловала, ни уста целивала. Мртва и чиста... * Свекрва ти је дошла, стиди се, море! ** И отац ти дође, застиди се, море!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности