Употреба речи помиловати у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Адоптиран, Павел је тобоже био дупли Исакович и нарочито га треба помиловати, ако је то могуће. Пошто их је неко време, тако, одмеравао погледом, Гарсули поче сад да им, изблиза, очи у очи, лицем

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ретко када ће родитељ дете за неки добар поступак похвалити или помиловати и пољубити. О томе у етнографској литератури готово да уопште нема података.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Онда ће као кренути између клупа кроз оделење и као помиловати неке од нас по коси. Али, кад дође сасвим у дно разреда, ту ће открити мене и умало је неће стрефити шлог!

а његове жуљевите руке којима је хранио своју многобројну породицу, држећи предано пендрек и звиждаљку, знале су често помиловати малог Јеротија по глави.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Страшно сам био гладан. Ћутимо. Обавијам је руком и осећам како се тргне али ћути. — Не бојте се, само ћу вас помиловати по лицу. Тако је лепо, не треба да ме се бојите... — Обећали сте да нећете. — Разуме се. Јесте ли верени, Ивона?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Или само стоји поред арханђела с мачем? Кога ће на суду да брани? Да ли ће Ништог заобићи? О, Дух ће помиловати људе своје, и заједно с њима на светлост изићи!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нека неизмерна и чудна долина је прошлост и ништа у њој не можемо изменити, помиловати, ни додирнути руком. У својој светлости, и тами, она нам пропушта руку, кроз своје облаке, мекше од праха, а који нису

Не, неће љубав, ни младост, више помиловати нам груди; Име ће, дах ће, суза ће наша другом да замирише. Далеко, негде, око света, где снег и лед и небо цвета све

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И његове женидбе се бојала: била је убеђена да ће га нека варошанка отуђити. Онда више неће доћи и помиловати је шкрто меком, господском руком по образу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и за све то време, и дуго и ужасно, утеха ме никад није хтела помиловати, сем надом да се рат мора завршити, да ћемо се вратити и да ћу, најзад, дочекати да достигнем до онога гроба који је

Ћипико, Иво - Пауци

— Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора! Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! — Наћ' ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. — Нисам рђава колико ви мислите!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају? Ил један рефлекс миловања и стварности Помиловати знале су Још пре но што се родише!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности