Употреба речи помириса у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Овде нису чиста посла! Осјећам у џаку нешто врло сумњиво. Онај мали лопов хитро се успуза до моје главе, помириса само моју њушку и престрашено промуца: — Па ово мирише... Стани, стани... Ово мирише...

Најзад се између врба и јова показа сив млински кров. — Ено га! — узвикну мачак Тошо. У истом тренутку Шаров помириса неки траг у кукурузима и поче да режи: — Опрезно, Тошо, овуда је малоприје прошао онај твој Жућо!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зелено млеко ливаде још јаче замириса кад крупна и ретка киша прсну по трави. Никола дланом покупи капи с лица, помириса небо, плећкама и крстима промиле зимска студ коју сунце још није попило, а не подиже се.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Онда је помириса и гласно прочита наслов: „Гyралдоѕе... уѕагееxтере... Нека женска ствар.“ Уто се зачуше кораци. Он остави хитро

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности