Црњански, Милош - Сеобе 2
колевке тог детета, кад би је износили на авлију, честњејши Исакович се, и са Трифуном, разговарао, уљудно, мирно, помирљиво, као да се никад у животу ни једном речи трактирали нису. Трифун му се смејао.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Зар ти немаш уста? — разрогачи талас очи у чуду и загледа се у блиставу охолицу. — Па, ништа! — промрмља помирљиво. — Лепа си и без уста. Никада лепшу нисам видео!
« —помисли јаје, али онај исти глас поново рече: — Хоћу напоље! — Па, добро, пустићу те! — рече јаје помирљиво. — Али најпре реци ко си? — Зар не познајеш своје срце?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Не падају никоме печене шеве у уста, јеси ли ме разумела?“ „И камен би тврди попустио“, преде она упорно, али стално помирљиво, „откад ти говорим.