Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Па и не видеше грдила и бруку наших дана, рекао бих последњих дана, јер кад год човек помисли на последње људе, мора се сећати и последњега дана, „што по реду доћи мора...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
”| 37 Пас и његова сен Пас, носећи парче меса, пролазаше покрај једне реке. Упази у реци сен своју, и помисли да је то други пас с месом.
На лава од природе ужас напада кад чује петла да поје: ужасне се, дакле, и почне бежати. Магарац помисли да лав од њега И бежи, пусти се за њим и удаљи се од петла.
Видећи их лисица изван свога домашаја, весма се оскорби. „Но 'ајде на срећу”, помисли у себи, „ово није први ред да је мене моја хитрост помогла”.
Не срамоти се под старост. Ком си јоште видио да пса на леђи носи?“ — „Е, то је много!” помисли старац. „Кад тебе сав свет за пса припознаје, ти ваља да си прави пас, какав си да си, не може на ино бити.
То гледајући лисица, помисли у себи: „Ја би' пада знати да ли је зато врану слободно месо са алтара узимати што је он пророк; или га зато за
Ови је начин мишљења за простаке, а не за њему подобне људе! Зашто, ако он по несрећи овако што помисли, природно доћи ће му затим и ово на памет: да оно што му је бог дао, он је дужан надобро употребити, пак ако то почне,
Ја то чиним како ћу лакше кога зеца, корњачу или јежа на земљи упазити.” Умукне славујак и помисли у себи: Нек те одсад хвали ко хоће, ја баш нећу, кад ти и на такој висини ни о чем другом не мислиш него о трбуху!
„Чекај дакле,” помисли у себи, мане са свом снагом и удари: она ништа, него јошт већа постане. Дивећи се он необичној вешти, покаже му се
Ч е к а ј т и, с к у в а ћ у ј а т е би п о п а р у !” А ови онда помисли у себи: међер ти овде није до стајања! Ти њима о добру радиш, а они теби о глави! Пак онда бежи куд га очи воде.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
августа; натера га у Параћин. То вече дође ноћом Карађорђе и Младен с војском; Миленко помисли да се Турци повратише, опали из шанца пушкама, док Карађорђе залупа добош, тако се познаду. Сутра 7.
Узе он малу чутурицу, напи се, пак пружи мени. Ја принесо̓ устима и не мого̓ се напити. Помисли̓: Боже мој, како је Карађорђе могао помислити да би̓ ја узео од Турака 400 дуката а да њему не би̓ казао!
Брзокоњици отрче, а не јавивши напред да иде Карађорђе и Младен, но у мраку прикуче се шанцу. Миленко помисли да се Афиз-паша повратио и повиче на војску: „Плотун, јунаци!
Ја сам у ̓ладу спавао, док пробудим се и чујем где добоши лупају, а војска се паради. Помисли̓ и фришко запитам откуда Турци долазе. Живан каже: „Неме Турака, него Карађорђеви момци отераше буљубашу Мањеницу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња. Дете плаче једнако. Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић...
»Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу. Он се опет окрене напред и ошину волове...
Пупавац се обазре и кад их виде, помисли: »Гле, дошле јој другарице да ме виде... Видиш, мора да им се хвалила, а знаду да ћу проћи!...« Киша поче јаче.
Паде му на ум како је поп јуче прошао навише журно, па Тек помисли: »Што ли ово јутрос нема попа! Чудо богами! Ето ја попих и каву, а нега нема!...
Радоша подиђоше још крупнији мравци. »Није чист посао!« помисли у себи, па опет повика: — Чији си, бре, говори! Сад ћу да пуцам! — и нави пушку на њ.
Пут иде баш кроз сред Зарожја, поред вратница кметових. Страхиња помисли и нехотице да би добро било да се сврати мало код Пурка и још неких познаника, те да се алали с њима.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Био је према свему равнодушан. Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи... Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...
Био је према свему равнодушан. Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи... Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа... Гледа у њега, а не мисли о њему... Гледа у све, а не мисли ни о чему!...
Он се вољно покоравао. Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо... Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.
Па саже главу и уздахну... Ивану се готово сажали... Помисли: заиста му је тешко... И рече: — Немој се карити, драги ага, немој! Људи смо, па погрешимо.
Све ми се нешто слути... Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли... Пожури, побратиме!... Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили...
Турчин ћуташе. — Жива згода да их похватамо, драги ага! Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат! Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... Реч је учинила своје.
— цикну он. — А шта је било данас? Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... Кмет Јова помисли: нужда закон мења!... И он слага: — Ја не знам. — Лажеш! — Не лажем! — Лажеш! — цичи Турчин као гуја.
Затим га спопаде страх. „Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!... Он је иза грма. Нанишани, и онда готова посла...
— рече Алекса. — Ја ово теби говорим. Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... Крушка помисли: — Добро се брани... Штета! — А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. — Коме?...
И онда... ја завађао!... Ко се с ким завадио?... Опет нико речи. Крушка се окуражи. Помисли да ће их и расплакати, па настави: — А бог је и мене створио као и друге, као вас. И ја сам човек, који срце има...
— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. Турци су ишли безбрижно. Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија. Дођоше средини бусије... Као да се земља проломи. Један плотун порази Турке као гром.
Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... — Можда се сусрео, па погинуо! — помисли. И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза. Он задрхта сав, од главе до пете. — Ух, само да то није! — јекну.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Шева чу химну небу плаву, Буљина музику ноћи. Јастреб се трже: ето лова! И зец: зар ловац хити? Звезда помисли: гле, ноћ с нова! А гроб: о, да ли свити?
Али немој престати него лажи и даље, лажи непрестано, лажи увек. И он ће умрети само од те једне помисли: зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Међер си ти неки мудрац! Па ваљда не седе свиње у механи? Читалац ће се врло огрешити ако помисли да је то Благоје какав чангризало — боже сахрани!
у варош да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стојао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук. Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.
Међутим мирно и спокојно гледам своја посла, и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном! Помисли шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— завршила би шапућући поп Ћириница. Но иако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли да су се они, не дај боже, мрзели.
Јули жао баш озбиљно. Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно помисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па се нико не
Јавили господину епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још кад је оно задоцнио ја јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о, — а он још похваљен и црвен појас добио!
— Па тек кад помисли на ону гђа Сиду. Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, боже, — разговара се сама — дај ми само дотле да
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Том травком се има све што душа зажели, човек помисли... Али њу је тешко наћи. Једва се за по неког памти да је тај „расковник“ нашао, имао га.
Не бих дошла. Не смем жељарник да оставим... Ко зна шта је тамо сад? И, при помисли да је можда од толико жељакâ које она из целе горе купи и меће у ограду од камења а у којој огради, жељарнику, и она
При тој помисли одмах престаје да проси, да нуди биље и брзо, уплашено почне да скупља и савија торбе, завежљаје, и заједно с хлебом
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У оној тесној, неизветреној соби он се осећао мучно, али чим помисли да сад иде у широк, чист простор разгали се наједном. Брзо је облачио униформу.
„Како је то све и чудно и смешно са том човечијом душом — помисли Јуришић. До мало час понизна, понижена и јадна ево је како се накострешила, горда, пркосна, неустрашива.
„Ето тамо — помисли, он — исто као и овде, баш исто као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има
Он прелете преко њихових модро-тамних лица, осети како га поплави неки хладан талас и помисли, да је и он сам исто тако сад овде могао лежати мртав и модар.
Кућа — била је његова једина, болна и рајска мисао. И једна безумна радост заврисну у самој његовој крви од те помисли. Слика његове жене, јасна, једина, оштра и одвојена лебдела је пред његовим затвореним, уморним очима.
за руку и прича јој шта значи то само један једини дан на фронту, па се чуди како није до сад сав оседио као овца кад помисли колико је тих црних дана претурио преко главе.
Цела варош зна, у осталом како се она понаша и сви је зову калуђерицом, па је наговарају да мало и на себе помисли и по некад, као друге што чине, изађе; само што се она на то и не обзире. Кажу јој да је луда и да се она вара..
простотом и јасношћу, једним тако доследним излагањем што би искључивало сваку сумњу, сместа одбацио могућност сваке помисли о његовој стварној кривичној одговорности, па је тражио да гнушање пред том оптужбом изрази на начин који би оставио
Тако увек, и таман он помисли сад су се споразумели и кренуће сви једним путем, а они опет по старом. Иде то тако непрестано те он осећа како му се
„Гле — помисли Јуришић па се наједанпут зверски згрчи — тако ми неба и свих звезда, тако ми моје пропале прошлости и тако ми моје
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Но овде нека нико не помисли да је моје намјереније хвалити се (премда су гдикоји баш овим поводом то исто напомињали), но из тога највише узрока
Напоследак, да не помисли тко да је моје намјереније с кир Јањом народ грчки на поруганије изводити. Ја имам довољно узрока грчки род не иначе
Црњански, Милош - Сеобе 2
Код постеље, пак, стајао је пар огромних јахаћих чизама. Гарсули љутито помисли: „Ни распећа нашег Господина Исукрста нема.
Кад је седео, једва је било могуће обићи га. А имао је главу као у коња. Док је Грк брбљао као чегртаљка, стари Шваба помисли, у себи: „Оберкригскомисар, ето, није ништа бољи, него нека камерална газиблата.
Он мисли да је требао да их пошаље код профоза. И да их окује, ако устреба.“ Енгелсхофен се осмехну. При помисли да Грк и не сања да је он ишао код тих официра и у затвор, да са њима одигра, увече, партију фараона.
Шта би тек рекао Грк, помисли, да зна да им је било допуштено да иду и у Театар, са својим женама. „Прегледао сам“, говорио је Гарсули, „акта која
„Прави лепотан“, помисли Гарсули. У том тренутку, кад је Гарсули већ мислио да је све свршено, тај Исакович проговори, на немачком, одлично.
Надали су се да ће живети у истом месту и били су ужаснути, при помисли, да их разместе по разним пуковима. Желели су да остану заједно, као што су дошли, у збег Трифуна Исаковича, у
Било му је жао да са њом и новорођенче изгуби, а помисли и то да је боље што је нема. Да га не гледа, у оковима, и да му не виси на врату, сад, кад се решио одселитсја.
Они прискочише, обојица, да му помогну да сиђе. Ђурђе виде да је Павле скрушен, помисли да је, ваљда, мучен у затвору, можда и окилавио, па га узе, као што се дете узима, око колена.
Или као у заседи, или као печурке у шумама. Трифун, сиромах, помисли, да ће то тако остати и кад он оде, и кад ни Исаковича више не буде било.
Ђурђе је волео своју децу, па је волео и братовљеву, свих шесторо. Он је уживао при помисли да ће их, идућих десет година, бити још толико. А жалио је ту младу жену, са толиком децом.
Била му је досадила. Трифун помисли: како се та жена променила! У постељи, брачној, она је, каткад, и сад још била онаква као некад, кад је усхићено,
“ Тај глас је био изненадио Трифуна. Али је то било пре седам година. Погледав жену испод ока, Трифун помисли да је међу њима почела да протиче несрећа, као нека река, која их раздваја.
Теодосије - ЖИТИЈА
А ја ћу га, написавши му, одвратити од такве помисли, само ако ми учиниш братску љубав и оставиш мене у ономе ради чега сам дошао.
А свети увек, као што много пута рекосмо, од људске славе бежећи, помисли да остави власт првосветитељства и ако Бог изволи да изврши његову жељу, рече да ће у туђим крајевима и живот завршити.
А парамонар, видевши га свег права и здрава где хода, још већим страхом обузет, помисли да је нека утвара и укрепивши се крсним знаком рече к њему: — Ако си ти грбави Неофит, као што кажеш, како си прав и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
В Целу сам ноћ провео на нултој тачки температуре. Крв ме је сопствена издавала при помисли на црвену мрљу која се пењала низ насип. Кад се раздани, кад нестане ове шашаве месечине, то ће проћи, тешио сам се.
Чак и сетерка, по причама Каранова, једе из златног тањира. Осећао сам како ме обухвата дрхтавица при помисли на то. - Не заборавите рибњак! - викнуо сам за њом, а она је, окренувши се, почела да клима главом у знак пристајања.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може. Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”.
Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи? Стресе се кад се помисли. Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је
Црњански, Милош - Сеобе 1
Јашући даље, размишљајући о расподели старешина и војника, које је све лично знао, он се потпуно успава. Ето, помисли, довољно је одселити се из једног места, па да све што остављаш буде као и да није било.
И – јер је Исусова. Ј – јер је Јединосушна. А – јер је... Не заврши, јер мада беше отежао као буре, од вина, помисли да говори што не треба говорити. Уплашен и ражалошћен, клону, и покуша да забашури све на тај начин, да је порицао све.
вече, у Цветној недељи, наиђе када се она купала, у изби са великом земљаном пећи, у којој се иначе пекао хлеб, и, помисли да уђе тамо, поче дрхтати, осетио је шта жели и шта чека.
О, ако му сад брат погине у рату – помисли и згрози се, па му дође да се прекрсти. Није више ишла онако помамно, само је радо, висока, права, пред њим стајала.
Био се начинио неред међу војницима. Један зец претрча му преко пута. – Ух, да се мост не сруши – помисли, или да му пртљаг можда не оде у реку?
Тело дшери моје мале, прворождене, сие в минуту може бит разболесја?...” Не паде му ни на ум да помисли да га жена, код куће, вара.
Изгледало му је потпуно чудновато да би неко могао да му се умеша у овај посао и да га што пита. Најеживши се, при помисли: како би вриснуо ма ко да их види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико
Тако је било довољно да госпожа Дафина помисли на прве године свог брака, па да се пред њом подигну брда, гране што пупе, широке славонске долине и над њима игра
Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, тамо, негде, далеко, у свету. Заплака само при помисли да ће опет да роди. Најпосле, тај муж је то и хтео.
Одлазио је у рат, у нешто потпуно несхватљиво и ужасно за мозак госпоже Дафине, коју је, при самој помисли на онај његов страшни ожиљак од сабље, препадала мука. И иначе, каквог је то уопште имало смисла што му беше жена?
При помисли на Аранђела Исаковича, он јој се учини мање одвратан но ноћас, чак се, сетивши се понечег што је са њом чинио, пријатно
Промисли, какве ће нове хаљине да поручи, и, као да их је већ имала, осети свилене комаде на свом телу. При тој помисли, ипак, не само да није осећала неко нарочито задовољство, него је наслутила чак и неку жалост.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Целе ноћи нисмо ока склопили! Еркондишн је непрестано зујао... »О, ђубради!« — помисли. »О, ђубради! Смета вам еркондишн!« – Заиста ми је жао... — казао је. — Понекад то стварно може бити непријатно!
Гледао их је као неко чудо. Још је имао толико тога да исприча да није могао ни да помисли како се иста ствар може и њему догодити једнога дана; није ни сањао да ће га можда једног јутра мрзети да прича и да
То треба прославити, помисли! И мада ништа није говорила о себи, знао је и када је добила свој први бикини, и прве фармерице од дунда Јоза из
— рече она. Покушао је да је пољуби. – Ох боже! — рече она и одмакну главу. – »Гле, порасла ми је брада!« помисли, прешавши на улици руком преко лица.
Мада је осећао да је изван те луде градске игре. заразна раздраганост прође попут кијавице са путника на њега, па он помисли да су људи у ствари бољи него што изгледају преко године.
—Шта је то такси? —Аутомобил који стоји пред железничком станицом... Битка је значи отпочела, помисли Маки, пре него што рече: —То су аутомобили којима се вози само отмен свет!
»С тим још није, значи, готово!« помисли, не без осећања пораза. — Азра, Азра, Азра! —Још волиш да понављаш моје име? —Била си једина Азра у читавој школи.
То је чудно, помисли, како изнад рамена извесних жена увек лебди нека чаролија! И то уопште не зависи од њихове лепоте; постоје лепотице на
— и тако поступати све док се цела маса не утроши. Кад је све готово... Заиста је све готово, помисли, а рече: А Уна? Виђаш ли је?
Како је све то понижавајуће, мислила је не престајући да гута залогаје. Помисли још: каква је човек животиња, а рече: — Овде се заиста сјајно једе!
Не пружати никакав отпор пре него што буде неопходно. Можда бих га могла зауставити, помисли, само кад његово друштво не би очекивало представу. Погледа их.
човек, син своје мајке, сигурно добар према њој, бивше дете које је неко некада давно повредио, па се сад свети свима. Помисли на његове београдске месеце у војсци, на бесциљна недељна лутања по тмурном станичном крају, на презир отмених
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бјеше још бјелолика великих повијенијех обрва, са изразом њежности и сјете. Он помисли да та неће бити од истога соја. Све га посматраху испитљиво, а учини му се да му је она најмање туђа, да му напомиње
То га је, доиста, и увело у браство. Не чујући никаква шума, помисли да су домаћи у цркви. Тада му изиде пред очи поп Марко.
Зар растати се за навијек! Па то је што и умријети! Срце му се стиште од помисли да више неће видјети своју драгу Лудмилу, свога зета, њихово дијете, које носи његово име!
у свему и по свему неналик на оца и на свој род, вјеруј не би га смислио такога, као што је тај Кићун Радојев! Помисли само то да барјактарство није прешло на њега, но на млађега му брата, не дадоше му његови рођени браственици!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Забога, ти знаш да је девојка под фелером, па се мора мало више око ње. Помисли само како би изгледала да јој ниси купио фалишан зуб. ОТАЦ: Добро, то је зуб; али нашто тако скупе аљине?
Милићевић, Вук - Беспуће
мирна, тиха биједа која се осјећала у овој кући, би једа пред којом су сви сагибали вратове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.
Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка — мислећи непрестано на њу.
то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она. Тренуци бијаху дуги, а времена све мање.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А моја Каја уме да шпорује, мајстор је у томе! Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполеона у сламњачи. Помисли само, а ми све у банкама аконтирамо. — »А откуда то?« — питам је ја.
Дало му се на жао ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило. Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити! Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се амо живо крену, Диже пијук па удари стену, Пуче стена као гром да груну, А из стене грдна сова муну, Ја помисли да оће да бега, Али она управо на њега, Нуто среће!
јако мени ближе, Једном, брате, баш до стуба стиже, Та до стуба, де сакривен бија, Ао оцо, ујела те змија, Већ помисли е јадан погину, Ни се мако, нити тужан дину, Та од оне големе страоте Мал' ми душа на нос се не оте, Ох у пакô да
ти њега за секиру брже, А момак је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме дивно ушицом довати, И о земљу пола мртва спрати.
66. Срећа моја ви сте сада. Но да све вам кажем право: Кад вас оно згледа тада, Препадо се млада здраво, Јер помисли баш занаго Да ми уђе старо драго. 67.
Опет ману проклети Турчине, Да ми главу са рамена скине; Већ помисли: тужан, нема ништа! — Кад ми зрно крај ува пропишта, Те удари Турчина сред чела И обори са коњица бела.
Све ја нађем кô што књига пише. Ал' је могло јада бити више. Ја помисли на убаву Цвету, Те прежали целу срећу клету; Оста дома шест недеља дана И оздрави са свиме од рана.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има. Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог, још не протеклог извора... А овамо?
Ех, то не беше осмех. Беше то нешто што пружа, мами, али од велика, изненадна стида стрепи и трза се и од саме помисли на пољубац. — Не, не... — муцала је, а једва се савлађивала да главом не одриче. — Дај ми! — М-м-м... — муцала је.
Био је намрштен, љут. То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама. Њој срце стаде. Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.
Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме. При тој помисли он јој дође још више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине
Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
чујеш ли песме, знаш ли какве су?” делила чује и делила зна, од опомене спопада је стра', од помисли се крвца слеђује, а камо л' гласа тутњавина та, што залечен тек бол позлеђује, ал' ипак вели: не зна, не чује!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати, зашто да га носим?“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем!“ Кад се врате из таме на свијет, а
Сам у себи помисли: »Баш су то све дивови искоријенили и понијели!« па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и
Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони а трећи имам, то је чудо велико“, па узме маштраву те му даде, а овај попије.
Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива. Царев син, дуго време морем путујући, дође опет под онај град где су му браћа затворена.
Чуди се маћија како Милош живи кад код куће не добија јести, па помисли, можда му комшије дају, те ће она на њега пазити.
„Други ће ту морати враг бити, — помисли маћија — њега неко потајно храни.“ Једанпут ће запитати она њега откуда се тако ухранио, и ко га храни.
„Хајде док прође па ћу јести“ — помисли царев слуга. Но онај човјек сјаха с магарца, привеза га па уђе у хлад. — Помаже бог! — Бог ти помогао.
Он потјера тамо, и кад дође ближе видје да се тамо један већ одмара. „Тим боље — помисли — бар ћемо бити у друштву!“ Поздравише се и замало па заметнуше разговор ко да су стари познаници.
Сад се цар томе још више зачуди, па како је била млада и згодна помисли у себи: „Ова би била добра за моју кућу и моје дијете“.
Али царици онемили и таки живот. „Што, помисли она, да поред мога дјетета и оно туђе дијете има свако добро?“ Зато намисли да сина у оца омрази, не би ли га отац
Кад би око пола ноћи, зачује он како из пештаре нешто јауче, па се уплаши, али се брзо поврати и помисли: „Ко је да је, не јауче из бијеса већ од грдне и велике невоље.
Онда он помисли да пође тражити очи свога доброг господара. Остави овце па узме торбу и метне у њу хљепца, соли и лука, и свиралу, па
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Спасића, извађени од части из Земљеопописанија његовог, од части из други његови саставака. Но притом, нека нико не помисли да је карактер докторов копиран с карактера г.
ЈАКОВ: За све? То не може бити. СЕЉАК: Зар ти је то мало? ЈАКОВ: Помисли само, онолике муке! Други би одавно изгубио главу. СЕЉАК: То јест; али промисли и ти, колико сам те пута омиловао.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
позната по томе што, кад преузмем банку, не могу сатима да се зауставим у блебетању, погрешиће свако ко макар и у сну помисли да непрестано водим монологе, ослушкујући како ми звучи глас у купатилу!
— подсети ме мој лични ноћни масер. — Јесте! — наставих. — У првом тренутку, човек о коме је реч помисли да ће живети као камен у бубрегу, сад кад је најзад мазнуо телефон, али, види врага, некако није знао коме прво да се
Узе гајтан од телефона и омота слушалицу око врата, а целу ствар закачи за куку на којој је донедавно висио лустер. Помисли — све је почело, ево, од овог телефона, који сад ту као наивно лежи и, уопште, баш га брига!
набацује косингер на залиске да би човек у пола ноћи — и још ако је бунован, у пролазу кроз неки тунел могао лако да помисли да је разбарушен. Носи капуте од твида, панталоне од сиве каше, а пре него што вам одговори на питање „Колико је сати?
Да је пардонирам? — помисли, па је пардонира, једно два-три пута, и држ тамо, држ вамо, оћемо ли заједно на дочек? Па где ћемо? Код мене.
Али познајем ја њега: у таквим случајевима он обично помисли да је падала киша док је стваралачки књавао после ручка, и читава ствар дође му чисто нормална.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Што се пак господара Батића тиче, њему на сваки начин мора бити жао; али кад помисли да је господична у Бечу воспитана, то ће се лако моћи склонити да другу себи партију тражи.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Не, не, ја јој се морам извинити. Не бих хтео да она помисли још... АГАТОН: Добро, нека тако буде! Иди, Симка, зови девојку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
По урођеној селачкој промућурности као да увиђају немогућност прелаза, и црне слутње их обузимају при помисли на воду. Постали су тмурни и ћутљиви. Уозбиљио се чак и Танасије. Чекали смо дуго испред села Узећа.
Војници почињу да бивају неспокојни при помисли да сада треба прећи на ону обалу. А ако непријатељ навали... Око пет часова наиђе наш командир и нареди да се
Кроз прозорче на штиту, према месечевој светлости, угледасмо тамну, искривљену силуету моста. Људи су дрхтали при помисли да су занавек одвојени од своје браће и другова...
— зачу се команда и људи се сручише у дубоку јаму. Запањени овим догађајем, били смо неми и дрхтали смо при помисли шта све може сада наступити. Нова експлозија јекну изнад наших глава и из шрапнела сукну беличаст дим.
Очајање обузима људе при помисли на понован прелаз. Ко зна!... Они што наређују далеко су, те им је непознато наше душевно стање.
А ако су наши одбили напад... Ако су пешаци кренули у противнапад... Коса нам се диже од ужаса при помисли да сада тучемо наше. — Пењимо се на ову кућу. Танасије, телефон брже!
наредник, увукао се у њену кућу, па се распилавио као да је домаћин — јадао се Александар, стежући вилице при помисли на младу сељанку.
Тешка ме слутња мучи... Сјахујем, и одмичем журно пешке. Страх ме хвата при помисли да сам случајно погрешио пут. Пешадијска паљба се мало утишала, али још увек одјекују негде у близини појединачни
Паде ми изненада на памет да би оне исто овако плакале да се и мени нешто десило. Чисто се тргох од те помисли И нагло се дигох, те приђох прозору. — Страшан је рат — говорила је моја мајка бришући сузе.
!... Паде му на памет кад је украо вепра из обора једнога сељака, па свиња није ни скикнула. „А тек нећу точак!“ — помисли задовољан, опет се почеша, померајући чашкире око слабина. „Мртва ствар... док само падне мрак!
То сазнање је повећавало његов бол, који се при помисли на наредника претвори у љутину и бес. — Напред! — а кад угледа наредника, његове очи севнуше. — Баш добро...
Гледамо како читави чокоти одлећу у ваздух. Стабљике трепере кроз онај дим као мртвачке кости. Стрепимо при помисли, ако онај случајно само мало повећа даљину. Присетих се тада да нас официри посматрају са брега позади.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« »Рекоше да је много лепа и млада... Сад право из школе« помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи. Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са
Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, што се овај простак
Дај да се ради!... Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом. Она помисли да се то и он жури за послом.
Погледа је и би му веома по вољи њено весело насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело живети !« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно. — Јесте ли одавно учитељ?
Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролалазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете
»’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели !« Не може народ да издржи оволике терете... — А ви затворите школу.
»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали досад: ено још их учи како се то игра«.
»Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити !...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.
»Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Истина, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...
Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру. па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте, писару, погледајући лукаво испод очију, на Гојка.
Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.
»А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање... Да ли могу бити људи толико дволични ?«...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свим мислима, за све јунаке, и грехе. Али држећи му главу рукама обема, сузно, умирући, помисли, болно, да за очи невесте утехе нема. Тада заплака у води звоно Светог Марка.
Никола Вујић имао је две кћери и два сина. Његове кћери, схватљиво, уживале су у помисли да имају брата, из Аустрије, који жели у академију.
Зној ме пробија при помисли да ћу се, по навици, пред стројем, продерати немачки, викнути аустријску команду. У Мостару се насељавам у хотелу
Не знам зашто, мени пружа руку, љубазно. Зној ме пробија при помисли да сабљу и капу држим, по аустријском обичају, непрописно. Ваљда није видео, или је зажмурио.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Газда се још боље загледа у нега, премеривши га од главе до пете. „Овај је полудео“, помисли он, машући главом. — Нема... — понови слуга жалостивим гласом. — Па шта си га онда тражио?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чистота, ред, симетрија — то је њихов живот, њихово дисање... Они им жртвују све. Због тога се они плаше и сваке помисли, да може неко друго биће, нека личност са стране освојити њихова срца и тиме добити право, да уђе у светињу њихова
Кад је могао досад добивати најлакша питања, можда ће моћи и сад... »А шта би сад могли да га запитају?« помисли у себи. — »О Јустинијану. То је веома лако и занимљиво...« — »Ах!...« узвикну гласно, јер се беше сетио ноћашњег сна.
Он се загледа у дугме и стаде да га посматра. »Сигурно му је то дар од покојне жене«, помисли он и стаде да чека кад ће овај дићи руку са чела.
— запита га професор. »Сад сам пао!... свршено!«... — помисли он и осети како му се пење нешто уз грло, па застаде баш под вратом и поче да га дражи. Он познаје ту појаву.
»Како ли би било да паднем као проштац пред њих?« — помисли он. — »Ето овако, ниже... ниже.. па — буп!... Умео бих се добро претварати, а то би ми сигурно помогло...
Сад му би криво што се тако пожурио: ко ће да издржи још цео час у оваквом нестрпљењу! »Али опет, помисли он, боље да ја чекам овде но да задоцним.
»О, баш сам луд !«... помисли он, па стаде још брже да хода. Одједном чује он неки жив говор. Не зна које је време, али држи да је прошло врло
« И доиста, он у себи помисли: »Па што ?... Ако нема њега, наћи ће се ко ће бити први на бденију... Хм, зар мора баш он да буде први.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? — Па чича Милисав, онај Пајић. — А...
Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара. С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати. Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу. Опет стаде преправљати депешу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ ЕМИРА Страх кувајтског мира Од социјалних немира: Кад гром пред кишу груне, Он помисли: „Ево побуне, Устају стари и млади, Да шију заврну влади!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија. А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег
И то куцање беше тако лако, | тихо, да Софки срце стаде од узбуђења при помисли да је то он. Мати, дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде да отвори.
Као да никако још није веровао у све то. Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до
Узми, прво једи нешто, па онда пиј... — Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка. — Па онда да донесем да пијеш нешто?
Магда се брзо врати и донесе. Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.
знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха. Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да ако сад заспем! Дуго је до дана!“ И шћеде да леже, но му у тај мах сину чудна мисао. „Како би било“, помисли он, „да се ја баш с њом поразговорим? Да је онако из далека, ама из далека, да почнем! Постидјеће се, па...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Како је лијепа одсијева од ње сунце. Ко га не зна скупо би га платио. Комад хлеба не би заискао да зла не помисли. Ко од њега узме иглу, има ћускију да му врати. Кусалом га закусује, а дршком му очи вади. Лак је испод капе.
— Пусти добро низ воду, а ти хајде уз воду, — срешћеш га! О ДОБРОЧИНСТВУ — Ко што чини све себи. — Прво помисли, а пак учини. — Што не желиш себи, немој ни другоме. — Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.
— Лако мељу божји жрвњи. — Бог и у црној ноћи на црном пању црног мрава види, бахат му чује и помисли зна. — Добар је Бог, али су и ђаволи јаки. — Бога не гневи, врага не дражи.
Снаха видећи то помисли да он нешто врача па рече: „Благо ономе ко шта зна! а ја сирота не знам ништа“. И вриједи! — Поставила кума куми
— Казао некакав у себи, који је ишао у воденицу, па нашао кума воденичара; али воденичар опазивши њега са житом, помисли у себи: Благо мече, ево мога кума, даће ми два ујма. Да грдне цркве! а бијесни светаца! грдна мјеста за јагњиво!
Бијаше ми се памет преврнула, ноге су ми задрхтале, а срце ми закуцало у њедрима: ја помисли’ заувик полудит’ па замало да не падох на калдрму. — Још сам, душо, врат искривио, гледајући џаму и пенџеру!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „Би, зашто не би; ево ће се моје сад изамљети, па онда мељи колико ти драго.“ — Али дијете помисли, шта му је отац рекао, па изиђе на поље, и пође уз поток у другу воденицу.
Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваља да је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане, да меље с ћосом.
“ дијете помисли у себи: Већ се сад нема куда, па рече: „Ајде де! почни ти.“ Онда ћосо почне којешта лагати, овамо, онамо, а кад се већ
„Ено оно је премудри.“ Човек се зачуди, па помисли у себи: „Шта ће оно дијете мени знати казати! Али већ кад сам дошао довде, ајде да видим, шта ће рећи!
“ па се онда окрене, и човека мало предре крајем штапа преко ногу, и стане опет тркати по двору. Онда човек помисли у себи: „Баш сам права будала!
Свиња подигне главу, да види, шта је, | а мачка помисли од њезине сурле да је миш, па скочи, те свињу шапама за нос. Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у поток; а
Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли, да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страа падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне; а лисици
Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!
Идући тако дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава,” па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у
Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најприје узе у суд воде, и отиде под јелу, пак извади ноже
Гацајући преко снијега почне му точити крв из носа, па гледајући како је крв црљену по бијелу снијегу лијепо виђети помисли у себи: „Ох да ми је вјенчати ђевојку да је бијела као снијег, а румена као крв!
на ногама, док својом срећом виђе јој звијезду златну на десном кољену, па кад виђе, ништа не рече, него сам у себи помисли: благо мени јутрос и до вијека!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
браћо, неко лен као ја, разобличујући своју укорену немоћ и кукавну леност и тегобу сна, ипак, прени се, о љубљени, помисли на дарове које обећа Господ онима који га воле и који се труде њега ради.
(Пс. 140, 2) И још: „На сваком месту уздизати преподобне руке без гнева и помисли“. (І Кор. 2, 8) А када се оконча речена молитва и јереј изговори уобичајену молитву, тога часа сви падају па лице и
пак, свима, браћо, када вам се постави игуман, пожурите се да му душа ваших наложите покрете све, и штетне помисли ваше души исповедите, да би отуда пазио вашу љубав и у себи приношење утиснуо.
своје молитвено служење и да буду са братијом на молитвеним окупљањима, поучавамо да се не омалодуше и не очајавају од помисли да су изгубили корист, него нека су пре добродушни и радосни што их је укрепио Господ да послуже својој браћи, по
Ако ли си, брате, леп као и ја, ипак се прени и помисли на дарове које обећа Господ даровати онима који га љубе и који се труде њега ради, јер рече божаствени апостол: „Што
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Не даш је... другом! ЈОВЧА (разуме сумњу, плане, уплаши се од помисли да свет, и владика, сумњају да он сам, отац, нема што с Васком; жури се да ту сумњу отклони; сасвим се приближује уз
али не долази одмах овамо него обилази далеко, чак доле, до границе, ако га ко од нас, чивчија, чује или опази, да помисли како он долази оздо, из Арнаутлука, где се, како нам после прича, пушкарао с њима... СТАРИЈИ СИН Де, знамо то и ми.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Док му се додија, не толико од жеђи колико да се на покаже сасвим непослушан, помисли у себи: затворићу очи пак ћу је пити, макар да би[х] се знао отровати. Оде, гледа у леђен. [Х]оћеш!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
!... Сад Бакоња пожеље да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус, и све тако докле га од те помисли не ухвати мала јежња... Па онда се сјети е је слушао да та ријека отиче у море, а море да је широко као небо.
(Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.) Бог зна шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа... — Шта је оно? — викну Бакоња.
Па онда се препаде од те помисли, јер му се видје да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије...
Бакоња се зачуди како то није још одмах видио, па онда помисли да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама за што је прије требало
Та то је права благодат. Бакоња хоћаше поиграти. И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!
Ди ми је дите? — Ајде, брате, код гвардијана! — понови Грго и обрну му плећа. Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе,
— вели Тетка дувајући... — Добро је, добро! Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј. плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи! — Е, боже помози и свети Фране! — прихвати Брне.
Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ — реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија.
сад враћа с купања, који је намислио да не руча само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли као од помисли да ће постати бискуп! — Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! — рече Брне, погледавши га преко наочара.
који је намислио да не руча само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли као од помисли да ће постати бискуп! — Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! — рече Брне, погледавши га преко наочара.
Станите, липи господине! Бакоња погна касом. Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра и на сметлишта.
— Ен они, ча је ветји од осталијех! — одговори друг. Бакоња зину од чуда, чувши тај говор. Зар су ово бодули, помисли. Он је по причању знао како острвљани говоре, али никада дотле не видје кога.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рекао је То да ме уједе, помисли Ђорђе, и би му мрзак човек који га прати на свим путевима, док га у недрима жуљи кеса дуката а чопори свиња и џелепи
— Престани! И узми пушку. — Шта ће ми? — Тола дохвати пушку, зачуђен Ђорђевим страхом. Дукати га измишљају, помисли, и рече: — Моје око неће промашити. Не бој се.
Симка уђе с наручјем дрва. Он издалека спази њен умор згуснут у подочњацима, загледа се, ни она више није негдашња, помисли. Она није крива. О томе неће с њом... — Онај још спава? Она само уздахну и саже се да заложи фуруну.
Док је жива, палиће ти свећу на гробу. А ти знаш каква је твоја душа: рибица у крви! Не можеш да умреш с њом. Помисли само... — Напоље, стара кујо, напоље, кад наређујем!
Зови сутра попа да му очита молитву. — Не треба њему молитва. Спава му се. Дај ми га. Тола спусти дете у корито, помисли да им је зима, скиде гуњ са себе и покри их. Ни Бог није свог сина, кад му се родио, увио у свилу и кадифу.
висину према величини њива и ливада што их оставише својим наследницима, и сви одреда јадно су безначајни, па Вукашин помисли: ипак, неће ме поред ових сахранити. У овој крчевини смирио се негде и мој деда. Лука Дошљак.
Отац је Вукашина волео више и зато што је држао бунтовничке говоре по Београду, а он, Ђорђе, помисли на њиве и ливаде које је купио од своје зараде и би убеђен више но икад да Морава неће однети оно што је на кантару
До у касно јутро лежао је Ђорђе згрчен и затворених очију. Стидео се дана. И морао да помисли: има право отац. Праведно је да Вукашину и његовој деци остане имање. ...
Рат су неком објавили... Ђорђе се намршти од гадне и мутне помисли. — Још донеси! Дај свима овим окламишима нек пију! — Викну и показа руком на луде у кафани. — Нек пију док могу!
Пао је, па се опет брзо подигао. Јесте из њега истекла крв, још онда, помисли сад. Хтео је да се придржи за краву, а она се измакла као да га се гади што је он, дечак, још дете, са стрином.
Неће јој Бог дати порода. Како сме да помисли? То је највећи грех. Опрости ми, Господе, грешној. Опрости ми, много сам несрећна. Очи јој се овлажише.
Тога дана, први пут откако се удала, није Аћима сачекала да се врати с пута, помисли. Скинули су се у мраку, стидљивије него прве њихове вечери.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И нехотице, старица се забрину. »Можда су сељанке биле у праву?« помисли. »Можда дете није од овога света?« сети се прича о уклетој звезди, вилинском роду, ђавољем семену, и задрхта.
— Да не сањам? — окрете се ка прозору, али на прозорском оквиру врапца већ није било. »Мора да ми се причинило?« помисли, одлучивши да мајци и дечаку о овоме ништа не каже да јој се не би смејали. »Који још врабац говори?« — рекли би јој.
« и сама исто закључи, па ипак, још од зоре поче чекати птицу, али врабац нити се јави нити појави. »Заборавио ме?« помисли и таман хтеде да се завуче под покривач кад чу лепршање крила и нечији јасан глас: — Извлачи се из кревета! Журим.
Иза окна су већ промицале прве пахуље снега, а из семенке ништа да никне. »Можда сам ја врапца само сањала?« — помисли девојчица тонући у сан, али кад ујутро отвори очи, у лонцу се златио нежни изданак расковника. »Када ли ће порасти?
! Лепо!! Али помози ми! »Можда се врабац вратио?« — помисли и окрете се ка прозору, али врапца тамо није било. Само се, заглављен између две цепке, копрцао малени, риђи цврчак,
»Сигурно сам све то сањала?« — помисли. Али кад отвори шаку, на длану виде прегршт чудног светлуцавог семења, тешког и топлог, утрча у кухињу и једно даде
Окупи се гомила радозналаца. — Ударај! Шта чекаш? — смејали су се и бодрили завађене. »Био је Поглавица у праву!« помисли Ђаволак. »Ни ови Горе нису бољи!« — Данг, банг! — учеста Ђаволак да баца чичак. Ај, како се град комешао!
»Ух, како се Поглавица преварио да неко може уништити чаролију!« помисли Ђаволак, кад из једне ниске, рушевне куће изађе девојчица носећи малог брата у наручју.
Поглед на њу засмеја Ђаволка до суза. Била је хрома и грбава. »Вероватно је пошла по храну?« помисли Ђаволак и загледа се у њу. Смешно поцупкујући, девојчица се с муком пробијала кроз смеће, али није испуштала малишана.
— Банг, данг! — према њој полете чичак, а девојчица се следи. »Јој, сада ћу још и рогове стећи!« помисли и ужасну се. У исти час прође јој главом мисао да би могла брата истурити пред чичак, и избећи несрећу.
Иза окна јој неко пријатељски климну главом. Девојчица приђе другом прозору. »Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?« Девојчица се поново врати првом прозору.
— Шта тражиш? — замрси му се једна од њих у косу. »Баш да јој не кажем!«— помисли мали чистач, а звезда се, као да му чује мисао, насмеја: — И немој, али пази! Сребрна ружа није обичан цвет.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Осећао је да се баш том градњом опредмећује једна његова велика радост и стрепео од помисли да ту радост може нешто, изненада, разорити.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Он помисли да је неке путе од сна овог освободио се; ах, његове преварне надежде: он је тада себе утопио у сна царство тврђе
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту, са једне узвишице, могао је Марцелус да сагледа целу варош. Обузе га туга кад помисли да ће је његова војска опљачкати до голе коже, јер ниједан римски војсковођа не смеде се одупрети захтеву својих
„Ознојих се при самој помисли на ту вашу ковачницу!“ рекох му и обрисах чело марамицом. „Да, то је био дуг, мучан и заморан посао.
При тој помисли, моја добра супруга премире од бриге и бола“. Он уздахну, ојађен. „И црква је грешна - и прегрешна!“, почех да га
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
него оде својој жени у Солун, свраћа у трговину да јој купи дугачке свилене чарапе, јер је то за њега највећа драж кад помисли да ће их она исто вече навући. Затим да верујем, као он, да су савезнички политичари генијални.
мрачан као пакао, тек много доцније, у оним часовима самоће на фронту, букнуо пред очима у свој својој страхоти? Помисли, сасвим мирне савести, сасвим мирне, и да сутрадан понова дрхтимо пред њима! Јест, такви смо били, баш такви.
Не поводи се ти за овим данашњим Београдом. Ето, то ти је мој савет.“ „Чуј, Јаћиме,“ каже она опет, „помисли, болан, да ти је ово све тако рећи пред саму кућу дошло, ту ти се, тако рећи, наместило, ту ти под нос дошли људи из
док се о коњици никад није добро изражавао, па се може рећи да је ову донекле и презирао, те је далеко био и од саме помисли да јој ма какве почасти и овом приликом указује.
ове коњице Јаћим се, уопште, реши да сву ову церемонију само хладно и пешачки посматра и критичким очима прати, јер, помисли он баш у том истом тренутку: ко мене овде плаћа да се ја, рецимо, дерем и своје грло, које за пазарне дане морам да
Занесен тако читавом бујицом утисака: „Јао мени јадноме,“ помисли, баш кад иза Румуна затресе чешка музика, па се са ном измеша и бат, као шума, безбројних..
чешких женских ножица, све у истим чарапицама и ципелицама, „јао мени“, помисли он, „ко ће данас овде жив главу да изнесе?
И Јаћиму се насмеши брк, и све се на њему задовољно смешкало: „Бре“, помисли он, „бре, Јаћиме, грдно ли би погрешио да си нешто код куће остао, никад ти то не бих опростио!
жупе и музике, али пред свима Словенци и Словенке, те се просто не зна која је ношња лепша од друге, а Јаћим сместа помисли: „Ево, вели, и ово су ти овде све наши, чиста наша крв, али од нас подалеко живе и станују, те им треба показати и
„Гле“, помисли тада Јаћим по трећи пут, „сад ми је све постало и јасно и просто: та ја сам умро и већ васкрсао.“ И баш у том тренутку
Мисли Митар овако о томе, па га баш при овој помисли велики стид обузе. И као хтео би овога стида да се ослободи и све као неком четком, коју у својој руци осећа, тај стид
У моменту сећао сам се хиљаде лепих ствари које нам живот пружа, и коса ми се кострешила при помисли да ми животу тренутно може доћи крај.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зар, при помисли да бисмо били други него што смо — далеко успјелији, далеко чаробнији, па и далеко сретнији — дубоко у нама, ипак,
човјеку остане до старости танак, пискутљив глас из дјетињства, тако је и мени остало то слабо разликовање између помисли и стварности, између „истине” и „лажи”, између онога што се „одистински догађа“ и онога што се „само замишља”.
Чудно како неки такав, сасвим искрени, са дна нас потекли вапај може да под дјеловањем једног каснијег запажања или помисли накнадно постане баналан, неискрен, намјештен!
И старе играче оставља на цједилу некадашња срећа (готово да човјек помисли: зар је и коцкарска срећа ствар хормона!). У наш психички механизам ушуља се извјесна негипкост зглобова, изврсна
Култивирали смо тај диоскурски идеал, и више се пута зарицали на ту везу и заједнички установљавали одређене моменте, помисли, асоцијације, код којих ћемо увијек касније, ма гдје се налазили, интензивно мислити један на другога.
сам остављао да се та булажњења лелујају на некој угодној граници, једнако далеко од срачунате лажи као и од стварније помисли. Забавица за једне ферије Апрèс мои ле дéлуге!... А можда уопће то није требало започињати. Али што се сад може?
Опирао сам се. Па ипак су тиме били успјели да му усаде нејасни страх пред помисли на евентуалну мање ведру будућност. С неком зимицом у костима ишчекивао сам та апокалиптички предсказана „потоња
Мутно, онако као што се у зимљиву зору јавља сјена помисли да би требало боље навући на се јорган: осјећање тог „требало би” у нама је доста јако, и бива све оштрије, али што је
А онда, услијед те помисли, нагла провала мутне панике, смјеста закочена и савладана напредујућом омаглицом, коју сам, у тај посљедњи часак,
банкноту и цедуљицу с адресом, па окренеш леђа и не сачекавши да видиш како изгледа то цвјетно отјеловљење твоје њежне помисли. Не. Требат ће да пронађем такву књигу у којој би се нашли скупа и њен и мој укус.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда.... Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. — Откуд теби, момче, ове ствари?
Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. — Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца.
»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио.
«То ћу ја од истине да гладујем данас... О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô... Мрзи ме да гледам очима пандуре... Како би било да спавам?...
баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију.
— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. »Хвала Богу!« — помисли Ђурица. Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на
»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора
»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа.
Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље ?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се
Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук! Како то може бити ?« — помисли она. Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу...
Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити ; дуго је до зоре«. И тако полуумирен уђе у гору. ВИИ Давно је свануло.
»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
оца кућа била; кад је нашао, дође и до овог места где им је сто стајао, и ту нађе један велики камен положен, па онда помисли у себи: — Боже мој, шта мора бити под овим каменом?
Девојка се на то обрадује и помисли у себи да врх од чизме не може никад бити тежи од целог Петра, и рече: — Па хајде.
Ту је он лијепо дочека и стаде миловати, а богме и она кад се видје у онаком истом добру као и код оца, помисли да је он ја цар ја царевић, па стаде и она њега миловати, те ти се ту лијепо по закону вјенчаше и лијепо живише.
Мисли, мисли, па смисли те оде право пред царски двор и прислони се уз врата. Царски га ашчибаша спази, помисли да је гладан, те га упита: — Шта ти ту чекаш?
Онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто! Сам у себи помисли: „Баш су то све дивови искоријенили и понијели!
Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико!“ па узме маштраву те му даде, а овај попије.
Што год у њу метни, свака се пара створи дукатом. Видећи ово везировић, обрадова се веома и помисли: — Баш ми је отац — алах рахметиле — оставио благо које никад не могу потрошити!
Зачудивши се помисли у себи: „Хвала богу, шта ће ово сад бити?“ обуче гаће и пође у дућан. Кад дође у дућан запита мајстора: — Шта ћу
Сјутрадан отиђе везировић опет својој матери, те је замоли да му даде и трећи кључ од треће тајне собе. Мати помисли: „Та није било ни у ове двије собе какве вриједности, па неће ни у овој“, те даде и трећи кључ своме сину.
„Хвала богу“, помисли везировић у себи, „свашта ли ти је имао мој отац! Није шала, трешња, па усред зиме“, и у чуду убере двије и изједе.
„Још ми је ово мањкало“, уздахну везировић, па поче клети трешњу, али кад погледа на јагоде, помисли: „Вала ћу убрати још двије јагоде грожђа, па куд пукло да пукло. Гђе су два рога, нека буду и четири!“ — Али ну чуда!
“ — Али ну чуда! Чим изједе грожђе, одмах му рогови опадоше, кô да му их руком однесе. „Ах! помози ти, јаки боже!“ помисли у себи, „повратићу ја себи и ћесу и гаће и свиралу, чини ми се, ако бог да!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Тамо ми се догодило нешто од чије ми се и саме помисли касније ледила крв у жилама. Била је то моја друга пустоловина у цркви.
Касније када сам попримио нешто од практичног америчког духа, тресао сам се од саме помисли и дивио се својој ранијој лудости. Желео бих да могу да опишем своје прве утиске из ове земље.
Упоредите сада ову ситуацију са оном са којом се суочила моја турбина. Човек би могао да помисли да би тако једноставан и леп изум, који има многе карактеристике идеалног мотора, требало одмах да буде прихваћен, што
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
? Црвенео сам при тој помисли, а бојао сам се да ћу се још више постидети када ме буде упоређивао са својим младим студентима који су већ имали
- У то убрајам све знање - наставила је она - које ме приближава богу; а ово ново знање сигурно је такво. Помисли, сине мој: бог шаље своје поруке од звезде до звезде и, по речима Давида, од звезда људима, још од оног доба када је
Кад год погледам ову дивну палату, узбуђен сам при помисли да блага која она садржи у облику организованих научних достигнућа и умова, спадају међу највећим од бројних
Ћипико, Иво - Приповетке
Пароброд је имао да крене око једне, а већ звони подне. Цвета помисли да је боље да га причека, ако ће и дуже, да је не остави. Није ни сумњала да се неће превести и за нешто мање.
што даје билете и за половицу, кад сазна за незгоде што су је непрекидимице салетале, а да није ни за што она крива. Помисли да је и она крштена душа.
Пролазећи мимо толику чељад што ужива у богатству и обиљу, помисли Цвета на своју невољу; јада се у себи: „Толико богаташа, па ниоткуда помоћи”, и јаче осети у својој души самоћу, бригу
—Да пођемо, а? Идимо! — једва дочека Марко. „Али да бар нешто понесем деци”, помисли Цвета и одједном сину јој мисао: — Удијели дарак, господару! — усрне пред тројицу младе, насмејане господе.
Старац, срдит, одмах се не сјети да је Спасоје заостао, а послије, кад су кола одмакла, помисли: „Пожуриће пријечицом, па ће их достићи”.
Девојка часом прекине низ мисли и заборави на се. С улице чује се снажни људски ход: помисли да војници марширај у, па и нехотице ослушкује, док за кућу заминуше. — Јеси ли сашила?
И осјећа слачину у животу и за дах умирене сласти... „Вјетар мора да је напољу”, помисли, јер над кровом његов удар тугаљиво фијуче, и фијук се слива са звучном јеком војничке трубе.
Њој и нехотице пред очи долази војник у тешкој служби на стражи, помисли на њ и као осјети зиму напољу, сажали непознатога патника и купи се под топли покрвач.
И гледа на Ловћен, чије виси бијеле се од снијега. Доље, испод њега, у буковим шумама, по казивању, помисли да се она родила.
Па када помисли да је тамо негдје ишчекује једно од њених чобанчића, пожури низбрдицом, једнако гледајући у свој шкољ што је непомично
Кад се наједном сунце помоли иза облака и захвати јој главу, помисли: „Лијепа је и јака је!” — Што премишљаш? — упита је изнебуха.
Зурећи у даљину, дјевојка помисли да је то, може бити, брод на којему је он укрцан. Иако није била сигурна да је то тај брод, осјети у себи силну тугу,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Читалац не може а да се овде и нехотице не сети снижавања високих туђих, „увезених“ вредности; да, наиме, мимогред не помисли на познату теорију Ханса Наумана, из међуратног периода, о народној поезији као о спуштеном културном добру из виших
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
На пример, из прве верзије романа: „Не паде му ни на ум, / да помисли, / да га жена, / код куће, / вара”. 286 Касније су - свакако под утицајем нових правописних норми - брисана два прва
286 Касније су - свакако под утицајем нових правописних норми - брисана два прва зареза: „Не паде му ни на ум да помисли да га жена, код куће, вара“.
Изгледало му је потпуно чудновато да би неко могао да му се умеша у овај посао и да га што пита. Најеживши се, при помисли: како би вриснуо ма ко да их види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ради нас, јер се ја нећу никада потурчити, а ти ћеш вавијек остати ни то ни ово. Ради нашега ђетета... Помисли: зар има боле вјере од наше?
Тако страшан и разрогачених очију, сав у уверењу да добро ради, он помисли да за сутра остави последњи обрачун, па се прући покрај сина и одмах заспа.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Најпосле, да не помисли тко да ми је сцена, која се у Родољупцу од Г. Чокерљана издатом шечатана наоди, ко измени овој повод дала, јер је и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мени се стеже срце од бола при овом ужасном призору и при помисли да ће можда и она села која се сад онако дивно беле кроз густо зеленило воћњака, за мало час буктати у пламену и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Осетио сам смрад. Али гадан. Оном до мене „приоћало се“. Трпео, грешник, док сам био будан. Кад сам легао, он поМисли да сам заспао, па сад може. Да изиђе, погинуће... И онда — више моје главе. — Шта си му радио? — Ништа.
— На фронту се то и не осећа много, колико овде у Солуну. Кад помисли човек да смо сви ми, колико нас овде има, били жртвовани, док је овде варијете, пун лепих женских... — Ништа то није.
Не ки подмазивали пушке, а други се раскопчали и требили од вашију. Гледао сам их и нешто је у мени дрхтало од помисли да ће кроз који час половина од њих лежати мртва. Дошло ми је нешто тешко.
— Где је командир чете? — Прошли сте. Наопако. — Како! — узвикнуо сам запрепашћен, јер сам претрнуо од помисли да сам могао тако и на врх да изиђем. Пошао сам за војником.
— То ни ми не можемо знати. Оставља се вашој увиђавности. Претрнуо сам при помисли, ако би артиљеријска запречна ватра погодила наше на пољани. Изгинуће сви до једнога.
Тресак, јаук, прасак, људи постају звери... ОД саме помисли тргао сам се... А они ће ноћас изазвати ту стварност. Драган је нешто писао... Да ли му се шта предсказује?
— Ето тако... Био је добар друг. За собом је оставио жену и дете. Страшно је то кад се помисли да они њега ишчекују, надају се, а он лежи мртав. Сишли смо брзо до својих коња...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти знаш ове ц'јену, И кол'ко сам јагњад им'о ја на силу њену. Ја ћу заћи издалека, заметнути траге, Нек' помисли: Весео је, тај није без драге.
У смеју јој на уснама вољу ти примети, Буде л’ добра, тад помисли да си већ на мети. Кад ја дођем и упитам, казаћеш ми стање, Тај ће вопрос бит мом серцу најслађе питање. 1838.
Тим си ране позледила љуте Од којих ће многа лепа душа Падајући у вртлог несвести Од јадања доћи до скапања, У помисли што се варат дала. Смртна ј’ рана преваром задана.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Звали сте ме да поречем Својом крвљу што сам писô, Мојим ножем да пресечем Од помисли прву мисô: Да се клањам немој слици, Коју не знам нити чујем, И у њојзи, варалици, Христа бога да поштујем!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Бесна је она. Камџија њој треба! И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима. Уђе на капију њихову. Љутитим кораком појави се у дворишту.
Ћипико, Иво - Пауци
И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси. —Неће друга побјећи, — помисли, — неће, бога ми! Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу што га јутрос
— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, љепши је! Божић бијел, чист, прославио је Раде хицем из хајдучке
— Таман се уза сламу приљубила, — помисли и исправивши се, вели јој: — Сада је све у реду, уђи! Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи
И кад то помисли осјети у себи утисак као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела. А једне ноћи премишља: што би
Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге. „Сигурно”, помисли, „и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!
и поздравља те. Петар се први диже и погледа на друштво. — Вријеме је да се пође, — вели, и помисли: „Ионако их је вино добро прихватило!” — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити ...
— рече он живо и чисто је погледа. Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада. помисли, „човјек је!” и примаче се к њему. —Што ће ти кобилетина? — пита га. —Напојићу је. —Другдје има воде за њу.
Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ... И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела.
Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати... Илија протрне, помисли: „Раскомадати?” —Не, господару!
„Бих, вала, — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио!” помисли. И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.
Треном исповједи га и огари цедуљу. „Биће да је на њој посвједочио” помисли Раде кад му је повратио. Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се што га поп Врана чини да дангуби и баца га у
„Беспослице!” помисли и сврне у крчму да се заложи. Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вода је дремала, лења и непомична, изнад плодне вратимљске земље. Сви су зебли од помисли да Морава таложи на дно поплављених предела шљунак, јалову стељу из које ништа више неће моћи да никне и плодове да
унесрећени који ту пребивају из дана у дан, па мало здравља, младалачког смеха и живота није ту наодмет, да Бог не помисли како је створио један ужасно несрећан свет од кога само вапај допире.
Плашим се усамљености. Хвата ме језа од помисли да ћу остати овде сама у камењару, међу спрженим коврагом, звечаркама које гмижу около, док им тела блистају на сунцу.
Присећао сам се свих битака у којима смо били заједно и грло се стезало при помисли да их живе никада више нећу видети. Макарије Оно што се јутро догодило божија је казна. Сручила се на нас жестоко.
Па зар ће нам више ико веровати да смо ми монаси гласоноше божије помисли? Можемо ли рећи: живите онако како ми живимо, бојте се Бога онако како га се ми бојимо, постите, молите се,
по чупавим саборишким обрешцима, и Доротеја који још ништа није покушао против стене и мене који се гадим од саме помисли на неки рад, поготово на туцање камења?
Три крмаче, од којих је једна спрасна, четири назимета и десетак прасади. Ухвати ме свраб од помисли да бисмо могли читав чопор намамити на ступицу. Кажем то Доротеју. Он климну главом. „Могли бисмо“, каже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Његова дивља војска куља кроз капије тога града. Језа ме хвата од ње, али се стишава при помисли да је мој положај на Алциони изван домашаја њених топова.
осећао је да се приближио, на дохват руке, решењу свога великога проблема, а грло му се осушило од узбуђења при тој помисли. Он мораде поново сести.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Љубав према њима и потреба да им се приушти радост Милованова је привела помисли да деци напише књижицу песама“. Глас песника се пита који би поклон био најприкладнији за дете (потенцијални дарови
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) КАТА (Ташани прекорно): Е, е, зашто, Ташана, зашто, кћери, тако? ТАШАНА (устаје, а већ тресући се од помисли на добра јела, пића): Да, да, још и то: добро јело, добро пиће. Мени и ово је сувише, па још и то ми треба.
заспиш и одмориш се — а оно још мораш да пазиш, и да тамо, по чаршији, по вароши, по кућама, што ко не каже о теби, не помисли, не чује што. КАТА Ама, не велим да деда због тога неће да дође, него тек онако... Можда због нечег другог не долази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У очима има нешто што он, отац, данас први пут види. Мајстор Косту прође језа. Помисли на своје рођење и детињство, на младост, на наглу одлуку да се жени непознатом девојком.
Госпа Нолаје почела да муцка од навале разних питања и помисли. Је ли то Талијанка спремила неку смицалицу? је ли Јулици тешко у кући? је ли посреди рачун, или љубав?
чита: говори како је њено дело што су јој синови адвокати и доктори, и што јој ћерка има место у јеврејској општини. Помисли, Милане, та балавица прима сваког првог плату, као човек.
После пола сата ропац стаде разређивати своју неуморну уједначеност. Кркљај, па пауза. Кркљај, па пауза. Отац Миланов помисли: Нека, лакше му је тако, одмара се. И нехотице стаде бројати кркљаје. Опет кркљај, па пауза. Опет кркљај, па пауза.
у најмлађој, Косовчевој генерацији, први до Косовца врши његове дужности, осећа се сасвим као Косовац, и застрепи при помисли да би се аутентични Косовац једног дана могао жив врасити. — Никад доћи на ред, а живот жури!
Људи се гаде себе, повраћају себе. Ко је крив? Како? Зашто? Људи, браћо!... Све су то помисли и мисли, а паланка је изгубила моћ говора. Паланка има срце.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Његов поочим помисли да је доста код њега био, и да је време да га сопственој његовој судбини преда. »Љубезни Романе« — овако му стане
— Она га спочетка доста дуго како спава гледаше; потом помисли да је боље на јави му што има казати, и метне руку (ја управо, госпоже, не знам гди) да га пробуди, које би и учинила
поступака своји, али Роман, који је, као што је речено, поетическо воображеније имао, особито сном збуњен, помисли да су то они исти непријатељи који ће га у ропство водити, пак распаливши се гневом Краљевића Марка, »Мене у ропство?
то јест морао сам се соразмерно нашеј магарећој природи уплашити; али мој господар, који је на мојим леђима седио, помисли да сам се ућудио, па ти лати батину, те ми три ребра сломије.
Међутим да не помисли тко да ми, житија славни магараца пишући, оригинално пишемо. Шта може код магарца бити оригинално?
Спочетка помисли овај да је какав дивљи мачак који се на две ноге к њему приближује, но замало се увери да је то Адамов потомак, и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Грана ме нека ошину преко лица, и заплашен од нове могућности да ударим главом о дрво, затегох дизгине мога коња. При помисли да онај може опалити пушку у моја леђа, несвесно полегох и поново ободох коња.
Дах побожне осећајности и фанатичан занос би обујмио млада срца при помисли на тужно Косово. Оно је неодољиво спајало мисли као неки узвишени култ и постало света замисао целе једне нације...
— Ах, на страну уверења да ће на крају свеопшти мир победити — размишља потпоручник Љубиша — тешко је ипак при помисли, да нас више неће бити... Мрачно звездано небо ћути. Страховита тишина лебди над земљом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Девојче потрча да их узбере. Али је тресиште ровито: више се никуд не може Него у дубину до краја. Девојка помисли: да ли је довољно дубоко Да јој се високо тело утопи. Па када се увери, насмеши се и опусти!
Па деран, који пронађе ово доцније, Може л опростити младости љубав за бунџије: Помисли на њега, ову песму што крије Тајну наклоност; и збуњеност га трза!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, који је још сунцокрет полетео у висине? Који је то желео? »Са мном нешто није у реду!« — помисли мали сунцокрет и пропе се на прсте у жели да порасте и стигне браћу која су мајци већ била до уха.
Виде ли га ко? Чу ли? Јежио се малишан при помисли да би га могли зауставити, али сунцокрети су спавали, сви до једнога! А траве? Спавале су и траве.
Узалуд су га мравља деца молила да их поштеди! Узалуд су му нудила помоћ! »Коме би још такви могли да помогну?« — помисли дечак презриво, и не обазре се одлазећи. На врху Сребрне Горе Цвет га чека, нема он времена за приче.
»Којешта!« — помисли дечак. »Откуда жбуну очи? Мора да ми се приспавало?« — хтеде дечак да утеши самог себе, али му страх као ледена вода
Очице трепћу ли трепћу. »Мора да се и њима приспавало?« — помисли дечак, кад се жбун, изненада, покрете и закорачи ка њему... Узалуд је затим бежао.
— црног огртача и црне капуљаче, наједном нестаде. Ветар се нагло утиша, а Дрвосеча помисли: »Сад, шта је — ту је!« Пребаци он врећу преко леђа и крете ка планини, али се пред сам улазак у село заустави,
А кад су погинули напунили ровове, сети се Дрвосеча вреће. »Баш сам будала!« — помисли. »Из глупости ћу оставити главу у смрдљивом рову!
С тугом се сећао чак и ђаволова лица. Помоћи није било. Смех и поруге пратиле су га као највернији пас. Коначно, помисли да је и смрт боља од оваквог живота, па одлучи да пође и нађе своје право лице или смрт.
Дрвосеча поче да се на смешно лице привикава. Чак помисли да има некакве сврхе његов живот и исте ноћи први пут, спокојно заспа.
Жена се смешила, а суседи му добардан називали. »Све је то само сан!« — помисли отворивши очи и пређе руком преко лида. — Гле — рече — где је брадавица? Где су длаке?
— Гле, неки су од њих зрели! — ускликну жена и набра читав сноп макових чахура. »Могла бих их понети собом!«, помисли и као крилата полете с маковим чахурама у наручју.
— Ко то говори? — жена погледа око себе, испод себе, али нигде никога није било. »Мора да ми се причинило?« помисли, али глас понови исту примедбу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сва четири јесу једнолика: једног раста, а једног погледа; једне ћуди, а једне помисли. На њима је рухо једнолико: чиста свила до земље спушћена, а кадифа у краћем скројена, све оружје у злато облито, у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
мјесту, заждио би одмах трком натраг у логор да узбуни остале, али одважни дјечак брзо савлада први страх и помисли: — А шта ће бити ако је само обични јазавац или нека још безопаснија животиња?
— Дрекавац! — помисли пољар нијем од страха и паде на леђа. Ово је заиста било и превише послије читаве оне малопређашње трке.
— Можда је с њима и наш Николетина! — помисли сав ошамућен, у ватри узбуђења. — Не да резервоара Нијемцима у руке! Већ му се чинило да је и сам тамо, под моћним
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак после тога бољарин пође да отиде до Илирика к јепарху сказати му о велики чудеси светаго Димитрија, и помисли узети од тела неко хисе да и онамо красну цркву справи на име светому, и оне мошти положи пак у ону цркву што би их
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Коте само обрте главу па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџијску башту и уживао у призору описаном у
— Леле тугооо! Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!“ Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа! Може да и неће бидне баш тако лошо! Доне! Доне, мори!
Сестре ти се поудаваше све за људе трговци, а ти што искаш?!... Помисли се на кога си керка! један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште потакав!
Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање. Дођоше већ и Цигани.
Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање. Дођоше већ и Цигани. Чувена дружина снабдевена разним музикалним инструментима.
и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те. Врати се опет мислима синоћњем догађају.
Каква брука!! Бар да није то пред њим било! Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало. Којешта! — помисли Мане — па Манулаћ није ни био ту. Он је у то доба већ обично у кревету.
“ а он тада полете и викну на њу из свега гласа... Трже се и разабра.. Шта је ово? помисли Мане, каква дока, какве друге жене! Нико више није ту био, само њих две.
И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...
Шта је ово, ако ко бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи боже, и овој чудо у свет да видим!
После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољан трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магла са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима
Како може тој и да си помисли?! — Е, иди си, па ги питуј сама. Они си такој зборе. Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!