Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но одма помислим: ја видо’ цара у авлији и усна ми не препуче, а и није страшнији ни од једног београдског везира. Хајде, па што Бог да.
Ја онда помислим: баш су мени добро казивале моје комшинице бабе, да сам ја учен; међер и мој учитељ Сабов не зна више од мене, зато он
Ја сам био подаље од те скупштине, и кад чујем наједанпут ту вику, и видим оно комешање међу људима, помислим да га убише, но кад дотрчим ближе чујем да сви вичу: „Срећно, срећно! Алекса је опет кнез!
” — Помози Боже, помислим ја, кад овај стари тако говори, који зна како је војевати. Одма ја одатле пошљем Живана из Кутешице у Суводање Милићу
да сам се онда први пут насмејао, откако смо Дунав прешли, а и сад, писајући ово, не могу да се од смеја уздржим, кад помислим на њи̓ова по снегу лежишта. Зато сам и упамтио да смо у Клину били уочи Светога евангелиста Луке (тј. 18. октобра 1804.
) Испитуј виновника, а не осуждавај сама Чернаго Георгија. у тако крајњем недоуменију помислим: небо високо, земља тврда, а од Цесарије Турци воду затворили, бегати се нема куда а бранити се не можемо.
Неизбежимо ропство и смрт пред очима видим. Презнем и отргнем се из руку очајанија, и аки од сна пробудим се и помислим: а да л̓ би се јоште у чем себи и свом роду помоћи могло?
” и отера ме натраг. Ја гладан, а жалећи за мојим петацима, помислим: ја нисам ником крив, а неће мене арамбаша посећи; вратим се око брда, дођем кући, ал̓ то велика громила оружати̓
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!... Бога ми!... А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати.
— мислио сам. Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све... И, онда опет помислим: ко зна!... Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...
Дан-ноћ у страху... Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим
Дан-ноћ у страху... Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у
помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија него што бих ја хтео. Ово је згодна прилика да огледам њено „срце”, помислим се. — Госпођице, поклоните ми овај прст. Она је непрестано у њега гледала.
Е, па лаку ноћ! Дођох у своју собу. На знам откуд, па ипак осећах се увређен. Ах, нема смисла заносити се, помислим. Треба оставити ствар. Нема ту онога што сам ја мислио, а напослетку и не треба. А шта сам ја и могао мислити? Да ме...
Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди. Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу? Нисам ничим ангажован. даље, дакле! „Одсада ће браца Мика овако да ради.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: »Боже, како је,
— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке. Али сад је већ доста, исувише. Само кад помислим како су га салетили, па му напунили уши!... Сирота Јуца, ње ми је само жао!
Боље у земљу да сам пропала! Убио их бог, свуд се они мораду да стрефиду. Мушкарци! Јуф, само кад помислим... Па још они паорски мушкарци чим видиду, а они спеваду шором. О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!
Ах, фрајлице, благо Ротшилдово што је! Кад помислим да ће Све то бити моје: Зулове и шнекле И то бело лице Рознфорб-боје! Ах, љубазна Јуло, Све ће бити моје!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Да не постоји друга жена, па то би био ужас! Кад само помислим да интересујем жене, ја осећам како у мени придолазе нови таласи животне силе и радости.
И лепо сам, Бога ми, нашао један такав стан за пропадање, па ми и сад све смрди кад помислим на ону дебелу, знојаву жентурину у фесу, што је после недељу дана ушла у моју постељу да види ,,шта ради и да ли спава
Тако је, свака ми се капља крви буни кад помислим: да је овака иста моја младост отишла негде у неповрат. Зашто је она отишла у неповрат? Коме сам је поклонио? Коме?
Африка
Ја је одмах по повратку радосно поклањам пријатељу. Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао
Али само лежим пола сата, па ми се или учини да чујем зврјање аутомобила, или помислим да су они црнци из Бобоа можда већ стигли, те опет истрчавам на трг.
Све то једино из распуштености. Кад помислим да сам четрнаест носача и носиљке платио са напојницом шест франака, за целу ноћ ношења, да сам по пет франака давао
Теодосије - ЖИТИЈА
пошто је Бог хтео да се догоди онако како желе родитељи твоји и велможе ваше и браћа твоја, ко сам ја да тако нешто и помислим! Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- То су урадили мишеви! - рекла је Рашида касније, али ја нисам могао да не помислим на Грету кад год бих погледао закрпе у сто боја.
ВИИ На њу не бих могао да не помислим и да није било тих панталона, јер је она била свуда с нама. Рашида је захтевала да је доносим чак и на плажу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— врати се Поп. — Дај ми грудву! —Кад имамо воз? —У шеснаест и четрдесет. —Има времена . . . —Кад помислим само где нам деца живе! — рече Поп. —Није ни чудо што су стално болесна! —Молим? — рече Чиле.
— рече кћерка. — Шта ми је гураш? —Прави господин! — казала је жена нагнувши се поверљиво. — Ипак, знате, кад само помислим да је неко од њих, тим истим рукама . . . — Не, не... — размишљао је њен муж тонући све дубље у столицу.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Хуј, кад помислим да се покладе приближују, грозница ме вата. ОТАЦ: Уби се, ако можеш. МАТИ: Кукавна девојка, осушила се од плача.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Сит га с' тедо онда да намлатим, Да му напред веље труде платим, Али затим помислим опета: Та шта оћеш више од ћушета?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ево овако се устобочио, луд, кад ти кажем, па просто вришти: „Женско! Кад помислим да је сто хвати од мене, нек је хиљаду хвати од мене!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
двориште тамно, само тек уз опали прикућак као да се миче нешто бело; помислим да је неспокојни дух покојна каква гласа што се у Матици породи некад, предлажућ да се пустош оправи, па блуди сад,
Кад се после дуге ноћи јаве зраци нове зоре, те помислим, сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ богу горе, те ће бити један, срећан, неће бити
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Време је чудно, мучиш се и кињиш, пак наједанпут да ти други однесе. КУЗМАН: То и јест, али с друге стране кад помислим, људи смо смртни, да ми се изненада што догоди. ДАМЈАН: Е, фала богу, канда смо само ми на свету.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Поново потуцања, поново газдарице, туђе пролазне гајбе, иста стара излизана филмчуга... Када помислим да ћу и ја статирати у том биоскопу, долази ми да унапред поклопам траку, маме ми!
Тако он лепо отпутује на море, миран да не може бити мирнији. Дође ми да пукнем од смеха када само помислим на коме је оставио кућу! . Мој матори почне онако из зезања, да обилази увече Зокијеву гајбу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— То ли је? — и Александар се замисли. — Ја богами, ако не покупимо ми, узеће Аустријанци. Хајд узми тројицу, и кад помислим да сте тамо, ви да сте овде. Вратили су се терајући читав чопор прасади, и носећи два џака јабука и бакрач пун меда.
— прекиде га командир. — И решим се да закуцам... Неки женски глас: „Слободно!“... А-ха, ту је, помислим и уђем. Замало да се претурим...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
сам да легнем и ту, да се загледам у море и прошапућем страсно имена родних поља, азијских острва, и далеких река, да помислим на боју леда и снега, око земље, и месечине на небесима.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ту сам се и родио. ,,Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домовина“ — помислим, а гласно запитам: — Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи? Зар ни по чему није чувена?
Извозе само свиње. Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем: — Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!
,,То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу“ — помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, кад сам већ толике друге
“ Буни ме што је исти језик, али помислим да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за
„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.
„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици. Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.
„Умало ја не потамнех славу њиховог Леара”, — помислим и окренем се задовољно на другу страну, а би ми помало криво што се цео сан није завршио.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Лакше, лакше за име божје! викну ми он. Стадох, ал’ не знам шта да му кажем. Откуд он овде? Помислим да то није какав нов колега.
Где су обе палилуле, помислим се и увиђам јасно да нема смисла ићи... Али пусто ђаконско срце: зна да му нема више од једне чашице (поп Цуца је
А ја се видим да сам млађи, па ћутим... Само по некипут у себи помислим: »Нека вас, обући ћу и ја кадгод тај епитрахиљ, па ћете ми онда платити све ове муке«...
« А ја се топим од радости. Па како ми је кад помислим на растанак!... Прво ми дође у походе поп Цуца. Жали се како је код његове куће невоља: жена му већ две године не
Васиног дућана па погледам унутра, срце ме моје заболи; све пуно, брате, ко кутија, па те милина погледати, па још кад помислим да је све то могло бити Катино. — Еј, Јуло несрећна, шта учини од нашег детета!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Понекад, кад ветар свој вечни припев загуди, Луда ми нада за трен испуни груди; Помислим: можда он срећне проводи дневи У подрумима, уз топле, кућне цеви, Можда је, нашавши другаре спретне и младе, Научио
МОНОЛОГ СТОНОГЕ Шта је садржај монолога Што га, милећи, води стонога? „Идем, сад левим, а сад десним: Кад помислим, дође ми да побесним. Наизменично парним и непарним, Пазећи да се не преварим.
По сто волова дневно страда поради Злих навика у вези с кухињом и менијем! Кад помислим на све, живот ми се огади И дође ми да више не једем и не пијем... КРАВЉА ЉУБАВ — Шта је љубав?
Каква река? Помислим — океан Чеду мом је за живот потребан! — И то је све што бих могла рећи О љубави, материнству, срећи; То је наше
И зато, кад год погледам велику градску палату, У мени се пробуди сећање најтајније: Помислим на војнике који су умирали у рату, Тамо, у гудурама Албаније.
— Ал кад помислим на друга његова постигнућа, Ја се од главе па до пете најежим. ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА Данима, данима, данима
Извади ме из ове беде! Дотакао сам ногом у дно Понижености... Покаж се, куме, деде! Срце ми закуца као лудо Кад помислим да си ту негде...” „Ђоко Ђорђевићу, севап учини! Доста си уживао у обиљу...
Кад помислим, дах ми се и сад пресеца! Шта сам могла? Вратих се у Чајниче, Мајци, и онамо сам три месеца Због тебе плакала, издај
Да га продамо, сва три пристасмо. У питању није присила, И за одступање сад је прекасно!” „Кад помислим на све шкотске тушеве Који у браку чекају чедну невесту, А после — шумагеле!
У две-три следеће ноћи, написао сам још педесетак песама, и заокружио књигу. То је навирало, и навирало. Помислим да сам рекао све што сам имао, одем у постељу, угасим лампу, а оно — искрсне нова тема, нагрну нови ликови и призори.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Кад помислим, драга, да ће доћи време Кад за мене неће постојати жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И страсти да прођу као дим
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сав протрнем, да их Бог убије, кад помислим за оно страшило. Нико жалит не смије никога, а камоли да му што поможе. Када виђех витешку невољу, забоље ме срце,
Кад помислим и ја какав бјеше, распале се уз мене пламови! ГЛАВАРИ СЈЕДЕ ОКОЛО ВЕЉЕГА ГУВНА И РАЗГОВАРАЈУ СЕ, ДОК ЕВО ТИ ТРИ ЧЕТИРИ
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет! ЦМИЉА: Ја кад на то помислим, сва се најежим! (Враћа се за шанк) МИЛЕ: Овај друг Вилотијевић, са говорнице!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ништа. И право има. И прве године беше тешко, мучно. Да се излуди. Не смем. Борим се. Шта ја знам, и откуда смем да помислим на то?! Газдарице су ми, снашке! А морам једнако са њима да сам, да их служим, дворим.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ха, помислим, ова је за мене! Једва је подигнем, изиђем пред врата келијска, метнем је на један каручни сандук, а ја седнем доле и
Не памтим како смо се исприча|ли; то знам да изиђемо, пак беж’ из града. И сад кад помислим они случај, ужасавам се каква је ужасна вешт предрасужденије!
Чујем да у Атонској Гори на гласу Евгеније учитељ предаје на јелинском језику науке. [Х]ајде тамо, помислим, новци су ово! Пођем морем у Боку од Котора, да ту нађем корабаљ за | Грецију, но у том се месту разболим од грознице.
Слушао би[х] с великим вниманијем не би[х] ли најмање што разумео. Нигде ништа! Никад довека, помислим у себи, не научи[х] ја овог језика. Што је ситно — ситно преко сваке мере и разлога.
Што ће ово сад бити од мене, ко бога верује, помислим; но што сам ја крив, кад је авлија отворена. У тај ма[х] уљезе у авлију и приступи к мени с дугачком, белом као снег,
Агапије Пелопонисиотски, Кипријан Критски, Максим Ларисиотски - никада нисам на ове људе погледао да не помислим: „Овакове, вечни боже, дај христјанству епископе!
Кад ово чујем и чрез излитије суза себе облахчам, дођем у се и помислим, боже мој, како смо Ми људи всегда к земљи прилепљени!
Дечица којима сам бабиње чувао и потом у наручи носио, сад су оци и матере. Ето ти га, помислим у себи, иди сам, те се калуђери, пак ћеш и ти бити човек на свету.
У почетку јунија дошао сам овде; пети дан затим дођу гласови да у Цариграду куга мори. „Иди га сад у Цариград”, помислим у себи.
Не остаје ми више него 50 дуката. За такова места мало и ништа; али што му драго, (помислим у себи), нећу ја ни први ни последњи бити који је по Францији и по Инглитери пешице [х]одио.
О, неваљало малодушије (помислим у себи). Ако не знам инглески, а ја сам баш онде гди ваља за научити. Многоцене вешти не купују се за малу цену.
Невоља је јача од стида! Што му драго, помислим, та узајмио, та покло|нио, ово се мора искати. Седнем и напишем писмо и, ако не верујете, ево вам га, читајте.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нећу те више никад ноћу откривати. Нећу ти више куповати мања одела. Нећу више никад погану реч да помислим. Нећу... Андри се чини да Ђорђе плаче. Ипак је човек, мисли.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хај, Србине, а мој живи брате, 3адркћем се кад помислим на те! Српска момо, селе моја мила, Ти ми неси гроба ни видила, Та ни гроба, ни на гробу цвета Туђа нога по њему се
Двориште тамно, само тек Уз опали прикућак као да се миче Нешто бело; Помислим да је неспокојни дух Покојна каква гласа, Што се у Матици породи некад Предлажућ' да се пустош оправи; Па блуди сад,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он поче да уздише. „А први примерак дао сам скоро џабе, за осам стотина форинти. Кад на то помислим, препукао бих од муке и јада“. Погледах колико је табака у књизи и израчунах колико је Мардохај за њу платио.
„У салону госпође Лавоазије, у врховном штабу науке! То сам, будала, могао одмах да помислим, јер сви ти људи били су Ваши најближи пријатељи и повереници.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Још само ово, још само ово: довршите о Гркињама! — Гркиње? Гркиње су божанствене, Гркиње су анђели. И кад помислим да припадају оним дегенерисаним ђаволима, ништа ме не би тако обрадовало као рат с Грцима.
И ево године су прошле а ја редовно задрхтим од стида кад помислим на мога првог клијента, што је стално са својим подсмешљивим, циничним изразом лица на вратима свога дућанчета у
Оно што је она видела, биле су нове сузе које су ми грунуле тако неодољиво да нисам имао времена ни да помислим: одакле сад да потражим снаге да их спречим.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Она ми је најпластичнија илустрација те истине. А ако каткад помислим да сам ту памет прекасно стекао, смјеста ту мисао сустигне друга: то јест, да то није било ни прерано ни прекасно,
Чак и такав бог још увијек има своју вриједност... (О, о! стари помало прелази у офанзиву — помислим ја.)... Али ми смо људи неправедни, не дозвољавамо другоме ни ону исту мјеру наивности коју дозвољавамо себи.
Али помислим да је упутније не заплетати опет дискусију. — Ти си, Иване, пун контрадикција! Једно клупко интимних контрадикција !..
Дјевојка кудељноплаве косе, обилато насута по лицу сунчевим пјегицама, тек недавно дошла са села, помислим. Предочавао сам како са сваким ударцем миријаде микроба из тепиха закађују њене свијетле трепавице и тек напукле
Ускоро се јавио рад црва. Помислим: колико дуго живи црв? Је ли ово онај исти, негдашњи или можда његов праунук? Одгурнуо сам ствари с угла сандука и
од влаге поклобученог картона, у топли сухи пепео — из једног облика ништавила у други — „Свијет је препун успомена” — помислим. „Свијет је просто загушен под теретом прошлости.“ Догоријевали су посљедњи свежњићи. Устанем и отресем длан о длан.
Кад сусретнем незнанца испршене појаве и сигурна корака, с класичним изгледом мајора у почивци, помислим: тешко да ће бити умјетник. Воља се развија на штету фантазијског и сензибилног.
Имам истанчано и сасвим сигурно чуло за испречен зид пред собом, за скучен оквир око себе. (Помислим каткад: па ти си несуђени слијепац?!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
њему што десило... да погине... да ли би се ко светио ? — Е, то ти не умем рећи. Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...
А неки пут, богме, помислим ти сто чуда... Ко ти зна његове рачуне и крајеве. — Знаш... и ја тако мислим. Али ми се све чини, да се ми сви бојимо
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али ја помислим да више вриједи оно мало у дервиша огледало него све двадесет и четири товара пара, па рекох дервишу да ми и оно огледа
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Облак с твога чела одагнај и скини, И срећног ме сањај у свом дивном куту. Да знаш кол'ко патим кад помислим тако Да ме можда чекаш и изгледаш свуда: Мене све заболи и плак'о бих, плак'о, На хладу и сенци овог старог дуда.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На то сам га упитао: - А на шта друго да мислим? Ужасно ми је кад помислим на оне страшне зелене флуоресцентне вакумске цеви, о Х-зрацима, флуоресцентним засторима, скелетима руку, стопала и
Веома сам срећан када помислим да је мој проналазак нешто допринео овом здравом размрдавању И шта је резултат тога? Данас Америчка телефонска и
Ћипико, Иво - Приповетке
— То је Антица! — помислим у себи и погледам је боље. У први мах усјекоше ми се у памети дуге сиједе косе, зарасле обрве и јаки, још здрави зуби;
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ДЈЕЈСТВО ИИ ПОЗОРИЈЕ 1. ЕВИЦА и ВАСИЛИЈЕ ЕВИЦА: Ах, слатки Васо, како ми је жао кад помислим шта се с тобом збило! Моја успаљеница, тако да јој кажем, мати истерала те је као најгорег бећара, и ја нисам смела да
Ја сам вам само тела показати како ноблеси раде, но ја оћу... Ах, ја од радости опет падам у несвест, кад помислим како ће око мене моје комшинице пузити, како ће ме називати милостивом госпојом филозофицом, а ја ћу њи преко гледати,
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја је одмах по повратку радосно поклањам пријатељу. Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао
Али само лежим пола сата, па ми се или учини да чујем зврјање аутомобила, или помислим да су они црнци из Бобоа можда већ стигли, те опет истрчавам на трг.
Све то једино из распуштености. Кад помислим да сам четрнаест носача и носиљке платио са напојницом шест франака, за целу ноћ ношења, да сам по пет франака давао
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
не би било кпаја да ме Турски куршуми озбиљно не опоменуше да је већ крајње време да прекинем моја разглаголствија. Помислим: ако је за вајду доста је наћеретано — па ућутим. — Ура, живео ђенерал, ура, ура...
Комаров, био будан, он није дангубио. — Јашите, рече ми, и хајдете за мном. Помислим: »Но, сад ће бити шта ће бити; Комаров је енергичан човек, он неће дати Турцима да се опораве од јучерањих удара, он
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Коме зборе ови гласи? Ја помислим сам у себи; Душа дања, душа ноћи Загрли ме: Теби, теби! А ја што им рећи хтедох, То славујак певну прије: Од
Ћипико, Иво - Пауци
Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак . .. „Не смијем се слећи, остаћу у снијегу”, помислим, и пожурих бос...
— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. — Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца... Ух, кад помислим на фамилију! — Пуно! — зачуди се Иво. — Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Показали смо вам сами како је то могуће. Страх ме је и да помислим куд би нас одвела наша непромишљеност. Питам, вас, трезвене људе који овде седите, да ли ћемо широм отворити врата и
Тако се то наставља, док нас не заболе вилице и трбуси. Помислим да је наше изгнанство из манастира најлепша ствар која нам се могла догодити, јер смо ту на слободи као три шумске
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»О, небо, о, судбино, какво чувствованије прси моје обузима, каква нема печал душу моју пара кад на вас помислим, ангелска моја господична!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
кључ што свака гвоздена врата отвара; у руци ми је Аладинова лампа, пред којом се стене отварају; у руци ми је само да помислим, па ће ме диплома одвести тамо где сам пожелео.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Погибе наш Стриц, помислим у себи. — Па дабоме да погибе! — мрмљао је Стриц у свом зеленом склоништу. — Не пуца се џабе из вој- ничких пушака.