Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
нас колико даље можеш, зашто наша је нарав така да колико знамо курјаке даље од нас, толико су нам пријатнији; а како помислимо да су гди близу нас, нешто нам се стужује, пак оштримо зубе “ Наравоученије Кад је ко познат да је двострук и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Испод кревета собе у поткровљу лежале су ствари без којих не бисмо смели ни да помислимо на пут. Била је то Владина плава спортска торба, пар сандала; један ножић са четири сечива, две конзерве говеђег
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свеједно да ли ја или ко други. 1920. СУМАТРА Сад смо безбрижни, лаки и нежни. Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад дођосмо наврх Поточинах, али сједе око триста другах; на свакога зелена долама, на свакоме токе и оружје. Помислимо: ко ће оно бити? Какви гости? — Није им вријеме. Кад али је оно стари Озро и бирани за њим Озринићи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ми смо тамо: је ли нас страх, бојимо ли се? Ми не знамо и не можемо да дамо одговор на ово питање. Понекад помислимо, да тамо, на оном црном вису, где се почиње назирати и који ћемо ускоро напасти, можда, нема живе душе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
коју пролази да би засвагда променила боравиште - венац сухог цвећа с мирисом тамјана и свећа, онда не можемо а да не помислимо на свадбену стилизацију, у словенском фолклору добро очувану, невестиног одласка из родитељске куће као погреба.
Суматре или, боље рећи, за ову прву строфу: Сада смо безбрижни, лаки и нежни. Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала - песник даје сасвим конкретно објашњење: „Загледан у мрачне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Људи су већ обневидели од снежне белине, и упиру поглед у неки таман предмет, не би ли мало одморили очи. И тек помислимо да смо на врху, а пред нама се избочио још већи вис, и тамо видимо мрављу колону војника који замичу. — Ах...