Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је све било спремљено, онда ми Живко пришапута: „Побратиме, време је!.. Поноћ је време за свако злочинство, — помислио сам у себи, — љубав не може никад бити злочинство, и то сам мислио; али овака као ова његова, можда и стога што је
И побратим није изгледао лоше: не знаш чему пре да се дивиш, да ли лицу, оружју или витоме стасу. Диван пар људи, помислио сам, а да л’ ће бити и срећни?...
— Мора да је био Прус, па је помислио да га је негде на барикадама републиканским погодило ђуле, а уистини и изгледаше као онај који умире: „Ди лајте синд...
Тако он говори, а сузе му теку низ забринуто лице. — А никоме нисам нажао учинио, ни зла помислио, толи неком закинуо или зајео... А гле мене јадника!...
— Ја да му помогнем?... О, стари мој пријатељу!... — рече учитељ, а у себи је помислио: и ти си остарео, па те је и памет издала!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко би икада не само рекао него помислио да ћеду насљедници оних првиххристјанских пустињика и монаха такови с временом постати да први у народу ишту да буду,
Морао би ко бити или сасвим злобан или всеконечно несмислен који би само помислио да се ово пише с намјеренијем за опорочити наше настојаштеје свештенство, које или је сасвим без науке, или без
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
нисам ја, него они... Здравља ми, никад ни помислио... Иди, вели, те ископај... а ја што ћу?... — Одмах да си ишао с ким си и копао — да вратите дете на своје место, где
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Био сам се поплашио. Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!... Али, хвала богу!... Турчин је то и чекао. — Шта рече, шта?... Зар он воли ону девојку?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане. Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја шта ће то рећи!”, јер таквог скептика као што си ти, мало је.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Овим се умирио и помислио у себи: »Благообразан младић! Исти ја!« А затим продужи гласно: — Мило ми је... Парох Спиридон, овдашњи... Е, наравно!
и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био. — Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио да вам се то допада?! — Не, не, милостива, верујте. То је мој идеал. Једна мала кућица и баштица.
— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!... Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?
— Шта ће само тај млади човек помислити?! — Шта је помислио, то је и рек’о, а ти ’ајд’ пред кућу — вели гђа Перса. — Та тек да није без комендије — рече поп Ћира, напуни лулу и
— А како би сад добро дошло да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида. — Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!... Да и’ држим, — скупа је рана; па п’онда...
— продужује фрау Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио! ! А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, боже, бити сас вашим господин-супругом, па
— А а, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира, смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: »Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али је, исто тако, жалосна осека наступала увек кад би помислио: да би то значило лишити се свих дражи на које се навикао и које му је пружала она страсна жена у оној својој
да ми кажеш ово што те питам Кад смо ишли овамо, па јашим ја овако испред, а ти позади мене, је си ли који год пут помислио, али право да ми кажеш, је си ли који год пут помислио да ме убијеш, па да узмеш овај арач и ове паретине из бисага?
јашим ја овако испред, а ти позади мене, је си ли који год пут помислио, али право да ми кажеш, је си ли који год пут помислио да ме убијеш, па да узмеш овај арач и ове паретине из бисага? Право да ми кажеш, поштења ти.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У тренутку, кад га је Гарсули дао оковати, насред касарне, уз лупу добошара, Павле је збиља помислио да ће га обесити и било му је стало само до тога да устане, у ланцима, прав, поносит, и да се испрси и коракне у
Па би се снуждио. Трифун није био саможив човек, нити зао отац, далеко од тога. Није ни у сну помислио да би могао да остави ту децу, и иде сам у Росију. Не би на то пристао, ни за живу главу.
Исакович се на то смешкао. Здрав Османе – каже да је помислио – ако ти остане! Заспаше тако у утроби дереглије, брзо, а кирасир ускоро захрка, а кад захрка, сам се од себе прену,
– нечујно – да сад, само сад, не сме попустити, да сад, још сад, мора одолети нагону, који га је ка тој жени вукао. Помислио је да би се, ако би је зовнуо, ако би сишао, притрчао да јој помогне, да јој се покаже да је ту, у Бечу, да ће да је
Њему се учини да су јој дуге трепавице боје пепела. Био је толико поражен том лепотом, изненада, да је као полудео помислио да би то била жена, вредна загрљаја и љубави, права, тврда, а мора бити страсна, слатка, дивна.
И ту је помислио да време пролази брзо, а да ће тај сат откуцавати сате, и кад он оде из Леобена, и кад га уопште више не буде било.
Зна он то. Свачега је било и у његовом животу. Кад чу да је Текла била у Енгелбирти, док је он био у аресту, помислио је да је пукла као пупољак, а капетан крив, и нехотице. А он, отац, зна боље, шта је, и где је, срећа његове ћерке.
Имала је врло лепе, светле, граорасте, очи. Исаковича је све то сећало на фамилију Божич, па је помислио да његови сународници мењају земље и вароши, али не мењају свој начин живота и не мењају своје нарави.
Фонтане су се Исаковичу, на његовом путу, у Бечу, учиниле нешто најлепше, на свету. Помислио је да би смех ћерке госпоже Евдокије тако радо чуо, још једном у животу.
Ту, на том, последњем, преноћишту, у Карпатима, Павле је, први пут, помислио, да му, његова мртва жена, долази, као и да је жива, у сновима, који су сад постајали све новији, а дивни.
Да ли се Петар, онако детињаст, какав је био – иако је био узео тридесету – после тога, осетно осилио, па помислио да може, он, да буде глава у фамилији, као што је Белград национу, или је било случајно, тек он одржа Павлу још једно
Честњејши Исакович био се тако, у сну, понова заљубио у своју покојну жену, иако је недавно имао једну другу. Помислио је зато, први пут, да би између живота и смрти мужа и жене требало да постоји више веза – требало би да се роде истог
Теодосије - ЖИТИЈА
преподобнога свога оца Симеона у помоћ и Бога, приступи к цару говорећи: — Ако си, Богом убеђен, благоволевши нам помислио да нам учиниш савршену и милостиву љубав, учини да по заповести твојега Царства примим од блаженога и свесветога оца
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Он је у забуни помислио да је то његов џак с малим прасетом, али кад је већ стигао под саму планину, сусретоше га други бјегунци с вашара и
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Рекох да ниси што слаб, те дођох... ПАВЛЕ (једва се савлађује): Ниси ти био на грађевини, нити си помислио да сам ја слаб, већ те моја жена послала овамо.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада је био ред на мене. Ово ће се, као Бог, смрскати пода мном! - помислио сам направивши први корак по огради, а исто је то, судећи по изразу на његову лицу, мислио и Атаман, само што сам ја
ИИИ Слагала је, помислио сам прошавши двориште и један блок зграда, а онда сам је видео како седи на клупи крај водоскока, који је радио
Тако смо успели да чујемо како псују и они за које то човек никад не би помислио. Господин прота, на пример, др Јовановић, стари Француз, милостива госпођа управника Водне задруге и још неки имали су
Затим је видео како се неки људи с огромним главама нагињу над њега. Помислио је да су ужасно ружни. Рекли су му да је то само по његовим мерилима.
Помислио је да су ужасно ружни. Рекли су му да је то само по његовим мерилима. Онда је помислио како они могу да знају шта он мисли. Одговорили су му да могу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! — Можеш Бунипарти свећу упалити. — Не Бунипарти већ цару Александ
Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему,
Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом, да би помислио то је какав „квартет”. Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— поздравио га је шеф Терасе. Сјајно изгледате! »Значи, већ је време да ми кажу како сјајно изгледам« помислио је. »Некада се то подразумевало...« – Хвала! — рекао је. — Што има код вас?
»Само ми је још она данас требала!« помислио је, пре но што је ушла и стидљиво села на ивицу фотеље. Испитујући је равнодушно, сазнао је да није из овог града, да
Није стигао ни да се тушира, а камоли да попуши обавезну цигарету. То је, дакле, то! Помислио је да се на неки волшебан начин вратио у младост, у своју студентску собу. Само су постери били другачији.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(У суседном селу живео је један човек кога су звали „Змај”, и ја сам, у једном часу, помислио да он саставља те песмице.
Ваљда је помислио: да деци „више” не треба. Богме ни нама, одраслима, најчешће више од тога не треба! Бар понекад, бар онда кад се чула
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић разабираше још један глас, и то, чинило му се, женски. Ваљда је ожењен, помислио је; у осталом, шта га се то тиче?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ко би само и помислио да је тај у стању да тако штурмира на једну, да речемо, стару жену, бабетину. — Немој ни ти, Раде, бити баш тако
Ја сам већ помислио да су ту негдје, у шикари. Тетак Аћим пријекорно смаче раменима. — Шта има да се изражавам. Ево ти ту пјесника, то
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Кад? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Па јутрос! Кад сте ми јавили, питао сам се шта прво да радим. И помислио сам да је најбоље да прво видим Хасанагу. Разумеш? ХАСАНАГИНИЦА: Шта ти је рекао? Јеси ли га питао зашто?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Петра, петлов кукурик: зацело је те речи прочитô па, у бризи да час не пропусти, по закону асоцијације идеја сродних помислио је да кукурикну петô заиста, и зато тако изневери ме. Ал' ништа зато, хвала, госте мој, навеки хвала! Рекô си ми дост'.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЛАЖЕ Био је неки Мујо који је увијек лагао, али тако фино да кад би послије два дана сам своју лаж чуо он би и сам помислио да је сама истина.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Тек она мора да пецне. СОФИЈА: Пар зар није тако? МАКСИМ: Већ и онај би био луд, који би помислио, да сведоџба није дата за љубов сто дуката, него што је жена добра. 8.
ДОКТОР: Евангелије. ПУТНИК (устане): То се зове завјет, а не тестамент. Опростите, други би помислио да сте Немац. ДОКТОР: О, све Швабе, који немачким духом дишу, треба удаљити као кугу, да не трују бар младеж нашу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И што је најцрње, оно мало света по улицама журило се некуда као сумануто. Гледајући их, човек би помислио да је у шест сати заказано падање секира. Тако и ја изаберем нешто као циљ и одвојим пешака најужурбанијим кораком.
Ту је Сулету најзад пукао филм пред очима! „То је, значи, та историја!“ — помислио је, рекавши ми после насамо: — Испада, значи, Анчи — казао је — да они уче исте фазоне као и ми, само обратно!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И заплива стењући и фркћући... Али тада ме шчепаше нечије руке као клешта, и сви скупа почесмо да тонемо. Помислио сам: сад је свршено... и ја још очајније дохватих те руке и једва их одлепих... Бесмо већ уз мост.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави... Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице !...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Иде свет за њим као луд... — мишљаше пекар. — Кажу да и чудеса чини, али ја у то не верујем... — И таман је то помислио, а он осети како га по целом телу пролазе мрави, како му се коса на глави диже. — Шта је то сад?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Којешта! Марко и лист! О, што ме луге којекакви лудаци! Нико за њега не вреди. Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином. Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује....
Он се трже. »Та шта, — рече у себи, — обична путничка кола.... И то с друге стране«... затим поћута: »А што сам баш помислио с друге стране... Зар се ја чега бојим? Ах, да, јес' богме...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.
шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа. Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Јеси ли се препао јутрос? Шта си помислио да ће бити!?“ то су сад била обична, узајамна питања грађана. Понеки би се разметао: „А од шта да се препанем.
“ Па кад још чуше чија је, сваки је помислио: „Еј да ми је у дом!“ помишљајући неко на сина, а неко на синовца, јали унука.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Он се сиромах стане крстити говорећи, да он то није никад ни помислио. Али цар ни пет ни девет него: „Ако то не урадиш, на теби нема главе.
“ Он се сиромах упропасти и стане се одговарати, да то није никад ни помислио. Али му се цар не дадне много одговарати, него му рече: „Ако то не урадиш, на теби нема главе.
“ Он се сиромах стане одговарати, да то није никад ни помислио, али цар: „Ни речи више; него ако то не урадиш, на теби нема главе.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
) ТАНАСКО: Госкапетане, чини ми се... МАНОЈЛО: Оде ли то тумарало? ТАНАСКО: Оде, али ја мислим... МАНОЈЛО: Помислио сам остаће, све да нам поквари! Не знам каква је ово секција!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко би при свем овом не помислио да ово бог овако не намешта? Ја се тада нимало о том нисам сумњао и све сам за јавне знаке узимао да ћу се набрзо
Дође са страхом да се исповеда, а никаква зла у животу није ни помислио; нејма ти ништа казати разве да је кад у среду и петак јео (за хиљаду глава не би ко погодио да му се не каже) — рака!
Мирис такових плода и цвећа да би чисто помислио ко даје у рају. У почетку јунија дошао сам овде; пети дан затим дођу гласови да у Цариграду куга мори.
” Гледајући какве се овде књиге сваки дан састављају, пишу и на свет издају, жалост нападаше на мене кад би[х] год помислио како код нас вичу - „Дај носи књиге из Русије.” А какве књиге?
Ко не би помислио да ви чрез то ништа друго нисте наумили били разве убедити ме да се опет у Лондон повратим? И кроме тога, дражајши
Сад управ познам да ми са свим срцем обед дају и тако целу фтору годину никад нисам помислио гди ћу ручати. Али, ко би се надао од овакови[х] добродетелни[х], љубезни[х] и божји[х] људи и душâ да су они наумили
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чврсте, крупне и топле дојке. Моје, увек би помислио. Сада се ничему више не радује. Издалека, мучно се пробија и кљуца — ничему, а вилица заигра као пред плач.
Те године, кад је запазио браду на њему, први пут је помислио на жене. „Само да му прва не буде за паре. Онима што динарима подижу женске сукње пород буде болешљив и жгољав.
„Газди да пољубиш руку, и све што кажеш, да је паметно“, опоменуо га отац пред великом магазом у Савамали. Помислио је у себи „нећу“ и, на одстојању, ушао за оцем; замирисала је пшеница и триња од жижака; мали човек са фесом седео је
Тада је она устала, спустила ведрицу крај врата, помислио је: да се одмори, и дале држећи реп што се жилаво грчио и хтео да се отме.
„Оно“ помислио је, а она му је већ бацила сукњу на главу, сукња је заударала на млеко и била мокра, заударала је на карлицу за млеко,
на слави манастирској двапут је видела ту чађаву руку и била јој ружнија од козјег чапоњка, није она, ђаво је То у њој помислио.
Нисам наумила! Помислила сам само данас, док сам се купала. Нисам ни помислила. Други је неко помислио. Шапнуо ми. Чула сам. Ђорђе ме је тукао, ни криву ни дужну. Тада, у љутњи Ми се причинило да бих с другим.
„Само они најстарији. Они који знају и памте њега. И мене док сам био мали.“ За коју годину и они ће помреТи, ПОМИСЛИО је тада. И не само тада. Сећање лети по селу, сада док лежи. Мало је оних који смеју да му се ругају „Дошљак“.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ено, онај мршави, високи, за столом украј врата, мршти се и гневи уздржано баш као и његов брат Јеврем кад би, 1841, помислио на Гарашанине, оца и сина, ХаџиМилутина и Илију.
узбуђење га је протресло, глас му се стварно поломио, речи су се разбежале а некакав се тутањ ваљао његовим сећањем. Помислио је да нестаје јер су му се сви дамари кидали и ваздуха више није било.
сам хтео да вам говорим о томе“, рекао је тај вештац на свом изванредном француском језику и кнез, зачудо, није ни помислио да чује фразу коју сви злоупотребљавају.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Петра, петлов кукурик; Зацело је те речи прочит'о, Па у бризи да час не пропусти, По закону асоцијације Идеја сродних помислио је Да кукурикну пет'о заиста, И зато тако изневери ме. Ал' ништа зато! Хвала, госте мој, Навеки хвала!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
први калем спојих са Волтином батеријом и пустих кроза њ електричну струју, магнетска игла галванометра мало задрхта. Помислио сам да је то због тога што се сто на којем је била намештена моја апаратура затресао при укључивању струје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Крив сам ти, брате, што сам млађи од некога. Па онда ударим у кас право друмом у другу батерију. — То си ти, ваљда помислио у себи, Стеване? — Није, части ми, него сам баш гласно казао и чуо је командант.
шта су све ове моје муке и невоље, откуд су, могу ли се оне отклонити, итд. Може бити, помислио сам, да би ми пред једним тако јасним и чистим рачуном синуло шта треба да радим.
и другова и све оне дивље природе око мене, притисну до такве одвратне неиздржљивости, да сам, Бог ми је сведок, помислио и на сам злочин бекства.
„Како је то неправедно и како људи брзо суде о свему, помислио сам љутито. Ето, уверен сам, сви мисле да сам из беса, онако из дрскости или неваспитања, заузео то место и сео овде,
А ова радост као да се пренесе и на њу, јер и њено лице одаде наједном таку срећу, да сам помислио: како и она, само ми није јасно било зашто, тога часа доживљује најлепши моменат живота.
а он се појави из једне споредне улице погурен на свом седишту тако старог, расклиматаног и пропалог фијакера да сам помислио како он ни до кафане не може стићи са свима својим точковима.
“ Тек што сам то помислио а он стиже пред кафану, те се подигох да прикупим ствари. Али само што сам их наместио и наумио да седнем па да
Помагајте, уби се Лаза. Лаза се убио!“ Па кад је тако, помислио сам чим сам се пробудио, и кад и у таквој прилици ни за кога нисам господин, онда шта ми и вреди живети.
А ова је туга отуда долазила што је Митар још то вече натраг кући морао да путује. Па кад је помислио да ће се натраг сам вратити и сам се после тога по кући окретати, њему се узмучило, те му је отуда просто суза сузу
А осим тога, има још и то: желео бих ја да видим једног јединог од хиљаде који би и помислио друкчије да се определи, пошто је пет пуних година овако као ја провео у овој ужасној пустињи.
Из једне кућице поздравише ме неколико официра, с шалом и с осмехом. — „Ови се људи смеју!“ То сам прво помислио, кад сам остао сам, јер ми је то изгледало немогућно. Пут се одавде пење, те сам често силазио с коња и ишао пешице.
То је био мој први куршум, моје крштење ватром. Прво, што сам помислио тада, била је она огромна разлика између стрелишта, на коме гађамо у мирно време, и бојнога поља у рату.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Наивно сам помислио да се осмијех на сликама ваљда наслика најпослије. Очи су гледале право у нас, кроз нас, као што гледају очи човјека
Међутим, не! Тај крхки факат био је јачи, кудикамо јачи! И тад сам помислио: види! није ту важан сам факат, оно што се горе у планини догодило, оно што јест: важно је напросто то да ли мајка за
У први мах претрнуо сам од радости: помислио сам да сам сасвим близу рјешењу мог горућег питања. Ту сам истину протегнуо на читаво подручје мисли и на читаву
Човјек је, прије свега другога, и нада све друго, биједник! — помислио бих у тим часовима; сваки човјек безизузетно, па и они најгори и најтврђи.
У загрљају, сасвим сам присебно мотрио преко њеног рамена зелену бубицу на гранчици олеандра; тад бих помислио како ме она у том часу замишља очију заковрнутих од блаженства и спопао би ме неодољив порив да се иза њених леђа
А како ми се учинило да људи од струке управљају своје напоре баш у супротном правцу, помислио сам: Очевидно, ниси схватио у чему је ствар.
Чврсто сам вјеровао да је раскид с њим био коначан и никад нисам помислио да бих се некад у њ могао вратити. Али једном су ме, сасвим неочекивано, позвали „по службеној дужности”.
И одмах ми прође главом: стари је засигурно у себи помислио: „Пуко естетско иживљавање, емотивно поигравање ради задовољства од саме ствари, свијет као извор емоција!
Да учиним увјерљивијим, надодао сам: — Имаш ли какав прашак? „Можда му је и та главобоља једна мала задовољштина“, помислио сам сипајући у грло комбинирани прашак из картице. „Надајмо се да ће овај прашак умирити више њега него мене!
полуге означену на прилежеће нацрту словом А и окрећите је равномјерно у смјеру кретања казаљки на сату, и тако даље. Помислио би: бог зна што. А кад тамо — најобичнији млинац за папар! — Ти ме изненађујеш, Мато!
боре као да су од гуме, искривљивао је лице тако да би му скупљена уста отишла сасвим у страну, готово до самог уха. Помислио сам да је мноштво тих сморфија, сву ту још живу Беолкову мудрост, научио од сајамских салтимбанка потуцајући се по
Прошло ми је главом: овај ће умријети од капи. „Сличите ми на Крилова“ — рекао сам му. И помислио сам како је легендарна тромост великог баснописца, која се истиче као његова основна карактерна црта, по свој прилици
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. — Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим. Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава...
Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено. Овако, из дана у дан, не мислећи о
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Док сам тамо беспомоћно лежао, помислио сам да је моја мајка умрла, док сам ја био далеко од њене постеље, сигурно би ми послала неки знак.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
шарене торбе, скинуо кожух и покрио њиме торбе, скинуо шубару и онда сам га поздравио на типичан граничарски начин. Помислио сам у себи даје преда мном сам цар, а ако је тако, помислио сам, да ли је сазнао да сам на прослави првог маја у
Помислио сам у себи даје преда мном сам цар, а ако је тако, помислио сам, да ли је сазнао да сам на прослави првог маја у Панчеву газио његову жуто-црну заставу.
У трен ока силеџија је био на земљи, а његови другари су прснули у грохотан смех. Помислио сам да је то сигнал за општи напад, али нико ме није нападао и нико се није мешао у наш обрачун.
у овој земљи и када сам му рекао да сам ту само око двадесет и четири часа, насмејао се и рекао да је тако нешто и помислио, судећи очигледно но непогрешивим знаковима ”жутокљунца” који су се могли приметити на мени.
Следећег дана, на путу до поља, често сам гласно понављао научене речи све док нисам помислио да их већ и мазге знају напамет. Друге вечери имао сам следећи час и добио сам најбољу оцену од моје учитељице.
- Нико, добаци Кристијан, бунећи се због ове очеве примедбе и додаде - А ко не би помислио да ти ниси још увек стари немачки ”жутокљунац”?
“Како ћу се ја надметати са америчком омладином” - помислио сам у себи, - ”када ти младићи пишу обема рукама боље него ја десном!
Скоро да нисам веровао да је то могуће. Мора да се смањио, помислио сам, или се мени вид у Америци променио. Све што бих погледао изгледало ми је ситно и да нисам видео оне гигантске,
Ни Рафаело, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља. Гледао сам у њу, дивио сам јој се и никад се нисам осећао тако
Скоро да нисам веровао да је то могуће. Мора да се смањио, помислио сам, или се мени вид у Америци променио. Све што бих погледао изгледало ми је ситно и да нисам видео оне гигантске,
Ни Рафаело, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља. Гледао сам у њу, дивио сам јој се и никад се нисам осећао тако
А ако их не могу остварити да лије напор вредан труда? Пре два месеца тако што не бих помислио ни у сну. Али на то ме је навела Гаврина мелодија и општа атмосфера у Идвору.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
обрнуто, да се често не може разликовати шта је ауторово а шта јунаково око видело, и шта је један а шта други осетио, помислио и закључио. И иначе везан за видокруг ликова, аутор је у Сеобама ипак најчешће и најдуже уз Вука Исаковича.
осули ватру док је јахао обалом Рајне, и тада се „поче, на најопаснијем месту, измицати седло пода мном, и већ сам помислио да ћу пастима земљу“ При томе, наравно, Пишчевића није погодио метак, али зато јесте мађарског хусарског пуковника
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“... А овај Моравац, за кога би и Пећанин и Колашинац помислио да је заиста каурин и просјак, зубима држи комад српске земље да га сачува Србији, и — на новац гледа као кнез Михајло!
лупају и вичу. а нико се не одзивље. Изгледа да је тако суђено. Није шала кад се царства мењају, болно помислио поп, па поново кликнуо: — Хеј, липова бесо, отварај ноћас!..
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сав клонуо спустио сам се на кревет. Војник ме покри. Обузела ме је нека зима, и са ужасом сам помислио шта ћу сад да радим ако ме спопадне маларичан напад. Посилни ми додаде кутију са хинином.
— Бре, бре — смеје се командир — ала су ти скромне жеље. Ја сам помислио да ћеш рећи као мајор. — Па... спроћом прилику, господине капетане.
— А-ха! — учини Војин. —... и дохвати за браву. Тргао сам се као кривац и брзо сео на једну столицу. „То је она“ — помислио сам задовољан и гледао с нестрпљењем у врата... Брава шкрипну и врата се отворише.
Затим се хитро окрете, отвори врата, извади кључ, па изнутра забрави и кључ стави у недра. Ух, шта урадих! — помислио сам. Њено лице је сијало од задовољства. Она обриса очи и приђе ми. Требало је сада нешто рећи...
Кад смо пришли столу, оне су проговориле међу собом на неком чудном језику. Помислио сам да је француски арго. Али Полета ми објасни да су говориле фламански. Тада сам сазнао да су оне Фламанкиње.
Али сад се појавио и трећи... Па бар да је белгијски официр, помислио бих да је Полетин муж, или њихов брат. Али Француз!... Био сам очајан.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вами послану песму „Сванутак“ ово изјасненије додати благоволили: Да не би тко, читајући Даницу илирску число 25, помислио да сам ја моју ћуд променио и Илир постао, ускоравам дати на знање да она моја песма „Одзив на Свету одлуку“ ништа
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад би помислио на те зборове и светковине, душа би му потајно пропиштала, јер се на њима не блијеште више токе и илике са витких и
О, људи, људи! — чуди се Белемез и облијеће око њег'. Ко би, вели, рекô и помислио да је ово Давид Штрбац! У свашто ли се овај чојек претвара, Кристе, истини Боже.
Ћипико, Иво - Пауци
Рачуна у глави колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом. — Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати. Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.
А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. Никада још у животу
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
„Може бити и глогово, шта с тим какво је, важно је да је трње и да пробија људску кожу, да изазива бол.“ Помислио сам у том тренутку како је тај човек заправо луд. „Глогово трње се употребљава против нечастивог.“ Прохор је побледео.
Чини ми се да сам спазила један његов брз поглед којим је прелетео преко мојих груди и кукова. Ко зна, можда је помислио да га, прерушен у женско обличје, сам враг куша и наводи на грешну помисао.
Тако сам барем помислио. Наставио сам да објашњавам: поход је кратак јер у њему није суделовао Драгутин, не ради се о спољњем непријатељу
Зашто мој, упитах. Твој, јер га зовеш, јер му прашташ. Ја му не праштам, рекох, него сам помислио да би једино он могао помоћи игуману. Не, рекоше док се Никанор не врати, ништа ми нећемо предузимати.
Да не знам Никадора, и да нисам уверен да је то један врло частан човек, помислио бих како је анђео добио од њега тачна упутства шта ће рећи, јер збиља никакве разлике не беше између онога што сам ја
Са пуним устима Доротеј се кикотао некој Димитријевој шали, коју нисам чуо, јер сам тог тренутка помислио на Анчицу. Ето дакле Анчице где ми чупка длачице на трбуху и забавља се с њим као маче с мишом.
Најпре сам помислио да ће Доротеј своје страшило поставити испред улаза нашега дома не би ли испрепадао или барем обесхрабрио саборишке
Дотле је све ишло како ваља. А онда ми је пала на памет једна будалаштина која је смањила учинак мога лова. Помислио сам да ћу, ако поспем стазицу жиром и ако неколико гомилица распоредим по покривеној рупи, ослабити свињама пажњу, те
Код другог се узврпољио, а треће је дочекао подигнутих обрва, баш онако као Доротејеву прву капљицу ракије. Помислио је ваљда да ћу ја цели дан доносити из шуме прободене свиње, па се изгубио некуд — да не гледа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Од чега да живимо? Од ваздуха? А морамо већ и да помишљамо на опрему и удомљење наше Регине. Да ли си икад на то помислио? Ни за шта ти смисла немаш, до за твоје звезде и бројеве од чег’ нико живи никакве вајде нема.
Колико се разних питања не поставе, сама од себе, болеснику, на која дотле није ни помислио. Ја не волим размишљати о ономе о чему не могу добити позитивна одговора, јер у мојој науци наилазим на више проблема
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јер, кад би видео ове печене џигерице и бубреге, а зна да само ми, слуге, сељаци, тако крваво печено волимо, помислио би да сам ја то за себе скрила и онда би дрвље и камење на мене.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Најпосле, гди ни помислио није, нађе драгу своју, која му приповеда своја удивленија достојна страданија. Ту нађу лађу, која ји баш чека да у
Да је Роман у тамницу одведен био чули смо, али онај би се преварио који би помислио да је дух Романа клонуо. Зар ји је мало било у тамници, и опет су се лепо сви на лаки начин избавили, тако да ниједан
њени качества тиче, ништа не могу назначити, јер, као што сам казао, она је тако на добродетељ гледала да нико није помислио ни издалека у њу завиривати; камо срећа да и наше девојке њеном примеру подражавају, таким начином не би своје аљине
(добро би било кад би сви историци ову дужност точно испуњавали и не намећали читатељма оно веровати што није нико ни помислио).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мој сестрићу, Јован-капетане, сан је лажа, а бог је истина; ружно си се главом наслонио, а мучно си нешто помислио. Знаш, сестрићу, не знали те људи!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
На што би год и што помислио и што би рекао да буде, и махнуо би с оном палицом, ома би оно стало се и било би. Прво чудо пред фараоном ш њоме
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли и испунила му већ!
после спавања, да није ни тражио измећарку да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио. Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешена са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно