Црњански, Милош - Сеобе 2
„Гледам те, Павле“, рече му једно вече, кад у кола уђоше, „па помислих, што ми Бог не даде да тебе сретнем, пре Трифуна!“ Павле онда покуша да госпожу Кумрију опет наговара, да се врати.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
„Какво парченце!” — рекох себи. „Шта ли је хтела ди ми каже?” — помислих, а онда одмахнух руком: један од оних малих мајмуна којима Весна пуни кућу свако божије недељно поподне. Врло важно!
Био је то неки излетнички разред и дечаци су имали косе подшишане на нулерицу. Помислих како би ми длан забридео кад бих сад превукао руком преко неке од тих глава и срце ми се скупи.
С гађењем помислих на две главне улице и неколико прашњивих уличица које је неко назвао градом. Идиот! И то идиот који није стигао да
- Нећеш прећи! - Атаман то испусти из себе у једном даху, а ја помислих да сам за два трена у води, погрешно као и увек. Био сам на другом крају скеле, иако су се гаће на мени тресле.
Његова глава у црвеном вечерњем ваздуху била је готово бела. Помислих како бих, да сам девојчица, уздрхтао од главе до пете гледајући га, али Рашида само рече да је гладна и спусти се низ
жене коју сам видео у музеју сву начињену од плавих и златних боја, као перунике које смо Рашида и ја брали у мочвари. Помислих како Рашида личи на њу: исте светле, непокорне очи, иста златна коса, нешто лако, мачкасто и тврдоглаво у покретима.
гледала ме, а из длана којим је притискала моју надланицу струјао је свежи и меки мирис као из биља наливеног сунцем. Помислих да јој обећам како ме неће више избацивати са часа, али то би личило на обећање поводом писменог задатка о гласању кад
одговара на питање о разломцима, „Деус Вобіѕцум” из католичке цркве и громогласно „Господи помилуј” Луке Црквењака. Помислих како ће наставнички савет мога оца и друштво у очуховој фабрици расправљати о мом несоцијалистичком васпитању,
су на тргу још само кућне помоћнице с децом која јуре унаоколо на измишљеним ракетама док католички поп завршава мису. Помислих како би било да сада уђем и у католичку цркву, али ми се нешто није дало.
како не види на кога личим и како су његова сведочанства кад је био у мојим годинама знала само за четворке и петице. Помислих на мамино лице док слуша друга директора како се боји да од мене неће бити ништа и дигох два прста.
— унесе ми се у лице док су јој очи у сумраку фосфоресцирале као у мачке, а у торби нешто почињало да се миче. Помислих да је на састанак донела мачку или куче, и почех да се смејем. Мачку или куче?
Читав пејзаж личио је на идиотску модернистичку слику начињену од црвених и црних мрља. Помислих на Атамана и испричах Рашиди о Бароници и злату, али она рече да не верује у те приче: да је Бароница уистину бароница
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Патили смо обоје. Последњи пут видех је како једе пон-чипс у »Доручку код Тифанија« Помислих да је ипак добро што нисмо отишли предалеко са нашом везом. Ја сам био у најбољим годинама, а она је већ лагано венула.
Наручио сам »Блоодy Марy«, коктел од вотке и томато-ђуса, коме се додаје још малчице соли и бибера. Помислих: боље да их обојицу држим у чаши него да они мене држе у шаци.
Пушећи на вишњеве луле домаће производње шверцовану шкију из Херцеговине. Помислих на то шта је све требало да ураде ти часни људи, колики пут да пређу да би се на завршетку породичног стабла нашао
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мене Срба ниједнога, Све прснуло а од јада мога, Већ прискочи проклети Турчине, Већ замахну да ми главу скине, Већ помислих: збогом, бели дане! Ал' сва срећа не хте да ме мане.
А што мало потамне ми лице, Своје сам се сетио сестрице, Њу, кâ знадеш, земља већ покрива, Ја помислих: да је сада жива! Красна л' беше кад беше на свету, И на твоју доста налик Цвету.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Све капије затворене, а само њихова беше отворена. Уђох, и изненади ме светлост. Да није умро? помислих. Али није. Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Свици се панично прихватише вуне. Светлели су љубичасто, знате. Трчали смо кроз траву, а они су светлели на нама. Помислих да ћу једног дана свакако да постанем модни креатор, само ако се на то чврсто одлучим.
Помислих да ћу једног дана свакако да постанем модни креатор, само ако се на то чврсто одлучим. Помислих да ћу једног дана, ако не и раније, да намлатим гомилу лове, само ако се на то чврсто одлучим.
И да ћу долазити горе у Голфијану у белом двоседу, грмећи на све стране. Помислих да некако није у реду што само нас двоје шипчимо пешке натраг кући, док се сви остали из Голфијане лепо возе у својим
није у реду што само нас двоје шипчимо пешке натраг кући, док се сви остали из Голфијане лепо возе у својим аутима. Помислих и на то, док сам трчала кроз траву, да ћу једног дана обавезно враћати клинце и клинцезе без везе из старе Голфијане,
Писало је лепо сећам се: ТАЏИКСАДВИНСОВХОЗТРЕСТ! Кеве ми! Неки руски коњак, шта ли? Значи, матори ме прочитао! Помислих на „Птице и бубе славонске равнице“ и чисто ми дође да заплачем, али уместо тога прснем у лудачко церекање.
Твоји јадни родитељи одлучили су да те пошаљу мало у Енглеску! Значи, на реду је систем заборављања Мишелина, помислих у себи „Нек дете види мало света, опаметиће се! Није он једини...“ Што да не?
Е, у томе и јесте штос, помислих! Како човек може да има поверење у некога ко носи зелену кравату на тамноплавој кошуљи?
Скувала сам га на брзака. „Зашто да не?“ — помислих. Онако декоративно просед, ћопав на дешњака, у кожној видјакни и са лицем чистог научника, он је као створен да
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На једном месту помислих: овде ће ме сигурно змија ујести. И на том месту у полутами жбуна, по звуку звонком, нађох извор воде која се разлива
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— и слегну раменима. Завалио сам главу на леђну торбу, ослушкујући непрестано. Помислих да је то можда обичај у овом крају. Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе.
Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души. Можда је пожар — помислих и лагано се подигох, да не бих пробудио оне поред себе. — Чувај се паса, господине!
Обазрех се задовољно око себе и тада приметих да ми нема шињела и чутурице што сам их јутрос примио. Помислих да их је Траило приликом намештања шатора негде склонио, те га узгред упитах где ми је оставио шињел и чутурицу.
— А, овај... је л ти се свиђамо, онако на око? — „Јашта, рано, не фали ви ништа“ — каже она и намигну. Гле... помислих, чекај да „профитирам“ нешто, док није наишао командант. — Па овај...
И нама као да лакну. А Станоје темпирач прича: — Не могадох више. Па куд пукло да пукло, помислих и пођох. Био сам прибран и миран, ишао сам чврсто до воде... Али кад заклокота чутурица, е увати ме страх, мајку му...
— Добро... Али од четири метка, ти си видео само један, а три ниси. Изврши поправку. Рекох му. Таман помислих, сада ће се завршити и овај испит, кад он постави ново питање: — Али рецимо три видиш, а један га нема?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно. — Видим ја како се ви мрштите... У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да се види како подноси лешину. Зар да живот проведем у том смраду? – помислих. Па одох тамо где сам учио француску револуцију, Русију, и чисту философију. Учио сам.
Она ме пољуби у чело, а помилова по образу. Рече ми да је и она била Вујић, као моја мати, из Панчева. Ја онда помислих да је живот можда само једна комедија, Голдонија.
Очи су ми биле уморне од неспавања, а обузела ме је била тешка слабост од дугог путовања. Помислих: гле, како никаквих веза нема у свету.
Не само ја, и он, него и толики други. Хиљаде, милиони! Помислих: како ли ће ме дочекати мој завичај? Трешње су сад свакако већ румене, а села су сад весела.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
„Чудан случај да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих!“ — помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам: — Чиме вас могу служити, поштовани господине?
Ја у прво време помислих да сам погрешио и дошао другом коме, али ме униформа вишег официра, што је господин министар имаше на себи, ипак
„Баш ми крв у жилама племенита, и ништа друго!” — помислих у том тренутку, и с презрењем погледам на једног простака што баш у тај мах прође и у непажњи нагази оно дугме.
Ето, зато се народ искупио да се договоримо шта ћемо радити. Ја се стресох и помислих да што пре бежим из те страшне земље, јер се ја, иако сам племенити Србин, нисам навикао баш на толико витештво, и би
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ КНЕЗ ЈАНКО Ја мним те је дочекâ лијепо? ВОЈВОДА ДРАШКО Не лијепо, него прелијепо! Обећа ми и што му не исках. И помислих кад од њега пођох: благо мени јутрос и довијек, ево среће за све Црногорце, дајбуди ћу повест доста праха да с' имају
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Камена ти та ситост, дијете, помислих... Поједох, па ми се замути у дробу, браћо, е ја збиља мним, погинуо бих од тога иако је у сну било, да се не пренух и
Посумњах ја на то, па се стадох обазирати, а наредих се, ако дошта дође. И’ онда помислих: да ако му ја с мјеста зубе не покажем, може помислити да сам се препао.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
„Мир вам“ говорећи, као и Христос својим ученицима. (Лк. 24, 36) И помислих: када са вама у манастиру провођах желевши сабрати вас или послужити вам, и из љубави према вама заборављах своја
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „По чему судите?“ „Видим како те књиге држите у руци!“ „Ала има добро око!“, помислих, а њему рекох: „Варате се, али имате ипак донекле право: мој брат је астроном и професор Универзитета у Болоњи“.
Изволите сести и осећајте се овде као у свом дому!“ Седох и помислих: Ово је прави демократа! Изгледа да ме дочекује само као скромног љубитеља науке, а не као високог царског званичника.
Насмејасмо се слатко обојица, но мене одједном обузе туга кад помислих шта би Фарадеј створио у науци да је имао математичких знања.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чим сам то прочитао, помислих: да би се на том балу могао упознати са женом чије су очи чудном снагом задржавале даље рушење мојих нада.
„До ђавола, помислих, какав ли ћу изгледати у овој ужасној олупини која тандрче и прави већу ларму него четири клонфернице једна уз другу.
И збиља су се чули топови; што ближе, све је јаснији бивао пуцањ. Мало доцније чуле су се и пушке. Несумњиво — помислих ја у себи на тактичком језику — улазимо „у сферу непријатељске ватре“, и како комори није ту место, отпустих мога
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Грдна тјескоба стиште ми срце: обузе ме осјећај опћег потонућа. Помислих да на свијет пада вјечна ноћ. Отада сам често доживљавао такве сутоне.
— Одједном ми паде на ум, готово видно отиснуто, као састављено из штампарских слова: „ Од чега све људи живе?” Помислих од чега ли живи, чиме ли је испуњен овај старац поред мене? Чиме се интимно храни?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
одговори: — Богме, ја не знам, ја одох да потражим оној баби што од одијела, а када се вратих, не нађох ни једне, те помислих да није ту с тобом у одаји. — Е, вала, гдје је да је, ја ћy је добавити, — па брже-боље за прстен.
— Стани, господару, доста је, — повиче Бачванин — ја сам гледао кад си ти горе пошао, пак помислих да нећеш више амо ни доћи; па онда узмем те поједем све месо.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То је немогуће, помислих у себи, гледајући кроз прозор купеа како се универзитетске зграде лагано губе у даљини и када ми, у исто време,
У улици Брум, близу Бауериа, спазих једну радњу на чијој фирми је стајало презиме Луканић. Помислих да то мора бити Србин, па уђох унутра жељан да чујем језик који нисам чуо већ више од три године.
Највише ме изненадило то, што су америчке девојке, пријатељице госпођице Луканић, изврсно свирале словеначке мелодије. Помислих у себи, како би мало чешћи овакви састанци пословенчили сав амерички живаљ у близини Принс улице.
Ћипико, Иво - Приповетке
свјежину живота, а у памети од свих утисака из манастира остадоше ми живо усјечене свијетле очи заробљена магарета. Помислих: колико мора да чезне за свијетлим простором и слободом!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Слушајући његово дубоко хркање, које се на далеко разлегло, помислих у себи: ово је прави сан праведника; боже мој, како тврдо и безбрижно спавају људи са чистом савешћу!
« — ја спустих пушку на земљу, а у себи помислих: »Буди бог с нама! Шта ли је овом човеку?« — Дакле, велите, нигде нема коња?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја помислих у себи: — Вала, ево зиме! Благо оном кто имат чекати ју с чиме! У кога се ваљају гојани по свињцу, Кто се рујну радује
Путовање Богобоја Атанацковића, Нови Сад, 1918, 38—9 — о оваквим својим плановима: „Више пута помислих да би добро било отићи код Кунце, директора од музике, и позвати га да пише српске арије и да их издаје.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Јаох, боли! Срце сустаје — Све лакше бије — крви нестаје. РАДОШ ОРЛОВИЋ: Ко јечи то? Зар има живих још? А ја помислих све је пропало Под ударцима силе погане.... А!... ти си, Катуновићу?...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Димитрије каже да МОРАМО одлучити куда даље. Можемо бирати, каже он, између неколико могућности. То је већ утешно, помислих; ако постоји неколико могућности, то је већ нешто. Можемо лепо преживати наше лепе могућности.
Доротеј је већ давно отишао да претражи околину, а ја помислих како би било најпаметније да мало придремам док се младеж прибере од омамљености и радости што смо пронашли овај
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ама, бре, какве су ово џукеле што по целе ноћи штекћу? — пита капетан Вела. — Једне ноћи чујем, па помислих, откуда ова деца ноћас... — То су шакали. — Пази, богати! — А да ли су колики? — пита потпоручник Средоје. — Па...
— добацих, не би ли им ставио до знања да иду. Оне су разумеле. Погледаше нас само преко рамена и одоше. Баш добро, помислих. Обазрео сам се да видим има ли још која слободна. Баш се тада појави иза провизорнога келнераја једна плавуша.
„Са овима је свршено!“ — помислих. Из једног, нама најближег рова, пешаци се дигоше. Моменат када се они одлучују на јуриш или повлачење.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Чиме те, Господе, наљутих?... Кога наружих, кога оговорих, кога сиротог не нахраних и не напојих; коме лоше помислих те ми оволико, Господе, црно, црно досуди? — Зар мајка родила, чувала, па сад мајка не ваља, а она, Циганка, добра?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ја виђех, моја стара мајко, а тако ми бога праведнога, све ми срце пуче за ђевојком, па помислих, стара моја мајко, боље ми је погинути овђе но срамотно дома долазити; па потегох даровницу ђорду, њом ударих
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и нађох јоште двеста драма којекакве сребруштине и један од суха злата језик, да има до педесет драма злата у њему. Помислих на то и узех. Где сам, ту сам, што да чиним већ! Ено, на моме конаку закопато је то све на једноме месту у земљи.
Ја се протискујем да бих могла унутра ући, ја никако не могох се проврети да улезем. Помислих јер многи народ и они ме натраг отискују.