Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
свилену чадору, па му пође руци и папучи, па му турски бога називаше; а Кулин му бога приваташе; па се Кулин с мјеста помицаше, до себе му мјесто начињаше, па му пружа каву са шећером; ал’ се Иван за невољу смије, и Кулину ’вако говораше: „Та