Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Пешти, помиче се ка југу и прелази у Нови Сад. Од XИВ века, склањајући се од турске навале, Срби су свој центар стално повлачили ка
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
олује, ао грмљавине, Погнале се небом облачине, Посуктале оне муње лаке Па раздиру небо и облаке, Дршће земља, помиче се стена, Вихар чупа дрвље из корена, Мрак је сада, све сад опет гори — А мој Боже, света не умори!
Погнале се небом облачине, Посуктале оне муње лаке, Па раздиру небо и облаке. Дркће земља, помиче се стена, Вијар чупа дрвље из корена, Мрак је сада, све сад опет гори... Боже моћни, света не разори! Севну муња...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И показује на мене. — Ето га, нека служи он. Видиш ли га колики нам је порастао. Седи ти, тако, до мене. И помиче се да јој начини место. Мајка седа, клекне, и нуди ч’а-Јована, а рука јој дрхти... — Кусни, Јоване. Обиђи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ђе се коњи бију и играју, Ту магарцу нигда мјеста нема. Ђе се трава нише и помиче, Ту заиста нешто живо има. Жари, пали, удбински диздару, Док и твојој кули реда дође!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ту се заустави неко време и учеста паљбу, па онда опет један по један истрчава напред, И опет се помиче цео ланац. За ланцем се примицала и артиљерија, старајући се да се што ближе прикучи нашим положајима.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
С. је у вези и са вукодлаком: он помиче пласт с. (СЕЗ, 66, 1953, 158 и 178). С. од првог откоса меће се у колевку — да дете не мокри испод себе (СЕЗ, 58,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Попнем се, једва имам места да седнем поред ње, али она се не збуњује, не помиче. Као сад да је гледам. Ципеле, праве војничке цокуле; она врпца за везивање дебела с прста.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ложе њему ватру на прсима, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни помиче Раде. Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; већ уват’те змију присојкињу, те