Теодосије - ЖИТИЈА
Јер са таквом ватреношћу после смрти преподобнога свога оца у месту томе поживе, сав помишљу ка Христу плењен, да сваки дан сећањем на смрт умираше, а од многог и непрестаног поста усахну му утроба, и оболи му
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁶⁹ Посебно је опасно хватати речју или помишљу нешто што је добро, снажно, здраво, лепо или успешно. „Када кога увелико похвалиш ради његових особних, тјелесних или
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ту је моја умјетност увијек праћена помишљу и уздахом слушалаца: што би тек било да човјек није овако унесрећен! А ја, наравно, нисам такав полтрон да бих се тим
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Наравно, више нехотично него хотимично, и више према утиску него са неком теоријском помишљу. Невоља, међутим, није у томе што се проблем спонтано назирао, него што се Станковићевој синтакси, и језику уопште,
камере - нечије око, уз то око које добро познаје Тодору и запажа сваки њен покрет, повезан са скривеном слутњом и помишљу. То, извесно, није ауторово око, јер је он сам за се у роману безличан.
наговештај онога што ће се касније обелоданити: да Марко, додуше, узима Софку за сина, али, са скривеном помишљу, и себи за суложницу. Сликовна инверзија носи укрштај та два плана.
од ње; при чему тог сина и не доводи „на гледање” пре прошевине; што је напослетку, мада она то још не зна, узима са помишљу да му буде суложница - све је то само сартавни део сељачког живота у који је она као хаџијска ћерка осуђена да сиђе.
она поклонила своју љубав управо као „Софка 'ефенди-Митина' не можемо а да не видимо јунакињино осујећивање љубави с помишљу на оца или, другим речима, због оца.