Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А јесте ли ту Озринићи?“ поврни онај први. „Што би те западосте? Немојте нас побити на вјеру!“ Смијући се, помијешаше се. Пошто се ижљубише посједаше. „А што вама шће да пуцате?“ „Ваистину нехотице.
Лијеп вијенац дјевојака и невјеста младијех сави се украј момака. Момци их раздвојише, па се помијешаше, те и оне играху оро. Дивно коло, а у томе колу најдивнија вила бјеше Стана Пејова!