Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Срећом, њихова артиљерија није погађала. Сигурно им је осматрач био далеко. Али наша?... Помлати их као марву. Кад удари у заклон, оно пусто камење распрсне се на све стране, па долеће чак и до наших ровова.
Узме он ону велику гранату, и на њеном крилу завеже дашчицу, где напише: „Поздрав од Косте“ — и груне. Помлати Бугаре... Псују га на сва уста... Уз дрвене степенице чуо се удар поткованих чизама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једнога дана јави нам се један пешак: – Помлати нас њихова артиљерија и остаде нам жалба што не можемо да се наплатимо њиховој пешадији.