Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И крупне зенице које помно уче, Не виде вечери ни пурпурну зору, Ни кад три војводе донесоше кључе Града Христопоља на Беломе мору.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Скромно се понамјести Сава гдјегод у ћошку, мало прича, помно слуша, али зато чашу не промеће. Нашла се у сликара нека цркавица, исповратио и самарџија заосталу пару, пребројао се
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Да ли је ова земља обећана Амфибијама и тумачима двојства? 3елена спужва помно исцртана Сребром канала, за љубав спокојства Оних што фарме од ветрова крију За завесом белокорих топола Што расту и
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Са стране: само трске и баре Са жабљим и гуштерским скоком. Ми идемо помно кроз све то, А слутимо: жита, ражи, Хлад, неку љубав без лажи, Неки цвет, нешто свето.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
вароши-републике седницу на којој је одлучено да позвани, присутни и несумњиво највећи лекар оног доба, Хипократес, помно испита сумњиво стање разума абдеритског грађанина Демокрита и да о томе поднесе своје стручно мишљење Сенату.
И наједанпут сину у његовој глави силна мисао: Не обилази Сунце око Земље, већ Земља око Сунца. Он испита помно то своје хелиоцентрично становиште да провери може ли се оно довести у склад са посматраним чињеницама.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Много година сам покушавао да решим енигму смрти и помно сам мотрио сваку врсту духовног упозорења. Али, само једном у току свога живота доживео сам нешто што је за мене
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ко прочита и помно проучи ова његова дела, мора постати одушевљени идеалиста. Беседе које је он изговорио за време светског рата пред
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И ниједан наш надреалист није колико Душан Матић тако помно и промишљено у дугоме свом песничкоме веку ломио речи и, знатно више, померао и разглабао устаљене поретке у говорноме
биће тек сневани (5) Тај час један једини И свеобухватни („Тај час један једини“) Постоји, дакле, хотимично и помно изведено преламање с обе стране, а његова је сврха – истицање обеју граница стиха.
“81 Тананија анализа ритмичкомелодијскога склопа ове реченице показала би како пред собом имамо помно сачињен, чини се савршен језички вез, у коме се мање образлаже, а углавном се обликује уверење и нада да се управо у
Знало се, додуше, готово од самога почетка да су Попине песме помно и смишљено сачињене и да је у њихову градњу тако рећи укључена знатна умна и разумска енергија; тако је Зоран Мишић
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али чији утисак? Томча, који је из собе побегао у мрак, свеједно није ни ту сам: у потаји га прати и помно осматра исти онај Миле, и то Миле још једном у дечачком узрасту.
Још у раноме узрасту, као девојчица, она је помно посматрала понашање родитеља, особито када би отац - а то је ретко чинио - дошао из Турске и целу ноћ пробдео с мајком.
(продао, купио, на вересију дао), баба устаје, хода по соби, намешта јастуке, покровце, као да то њу не занима а помно слуша.
Пошто се код Црњанског на овим местима налази прелазак између јаве и сна, томе се мора посветити пажња, и ваља помно испиташ могуће последице.
На пријему је, као средишња сцена, њихов сусрет уобличен као помно узајамно опажање тела: Вук принцезино и принцеза Вуково.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Гласник сам само дужда, оца твог, А отац ти се богме не шали. И може ли се шалит галијот Кад оркан помно звезде задрма, Шибајућ гнева бичем огњеним, Даскама мртвим трошне галије Јаок извија бола паклена?...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе. Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је
магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. Уто дође ч̓а Марко. Видео га је кроз излог.
Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен. Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— уздахну орах, кад га нечија пажљива рука одвоји у страну. Тек тада опази како га дрвосеча и његова млада жена помно посматрају. — Биће од њега царски сто!