Употреба речи помогнемо у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

платно, онда га, ма да су се од старости једва оне држале — не дајући никоме од нас млађих ни да гледамо а камо ли што помогнемо им — саме оне унеше у собу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. — Хајд’, Софро, да помогнемо Чамчи. Господар Софра мисли се. — Моли господара Полачека. Ако он пође, онда ћу и ја.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Седите, раскомотите се... Сад ће ручак! Жено, хоће ли скоро тај ручак? Стигли ти гости! Да помогнемо и ми? Ма, ни говора! Само ви лепо седите и уживајте! Вама је викенд, није њој! Сад ће она то! Није то ништа!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Не подучавамо га слободном размишљању, него поданичкој верности. Наш задатак био би да му помогнемо да постане човек а не хомо политицус.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Колај работа за то! Па ако ми један другом нећемо да помогнемо, а да ко ће. — Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! — вели Јова.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Место да сте паметни па сви у кући да помогнемо Ивковићу. СПИРИНИЦА: Ето, кажем ја! СПИРА: Шта кажеш ти, ниси казала ништа. СПИРИНИЦА: Ју, откуд нисам?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Угледавши га, мали шаран се престрашено поклони, и рече: — Ти си најстарији, морао би знати како да помогнемо реци? — Хм, хм! — промрмља сом кроз бркове. — Кажеш да река не може без цвећа? Па, буди ти цвет!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

„Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи да му помогнемо. Око подне вратили смо се код својих чета. На врху се разлама бугарска артиљерија.

Слушај, друже — обрати се тек сад Рајко природним гласом Кости — хоћемо ли да их помогнемо? — Немам наређење, јер ће они свакако то у тишини да изврше. Уосталом, ако устреба, ми смо увек за гужву.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Гледао сам из дана у дан како ми умиру људи. Ране су им се распадале, а ми нисмо знали како да им помогнемо. Доротеј је знао, јер је највећи међу видарима у читавој жупи.“ Поново ћути. Брише прстима крајеве усана.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Дотле други разгрћу снег и копају смрзнуту земљу, те насипају крш. Пешаци пристижу и задиркују: — Треба ли да помогнемо?... Беше ваше... Држ за десни точак!... Кочи узбрдо! Капетан Веља помодрео од муке што му коњи непрестано падају.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

у гори сивога сокола, баш кâ да је чича Радивоје: ја је чича задобио благо, јали нам је муке допануо; но хајдемо да му помогнемо“. Па довати лака џевердана, пође право друму у бусију, а за њиме млади Татомире, а за ђецом Новак пристајаше.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности