Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нема ничег што је драго, што ми остаје, све се губи. Моје усне, што су дрхтале, и моје мокре, помодреле руке, зарониле су у зрак и воде, и заборавиле све.
Острва су била нестала, а море се преливало преко брда, и засипало кров. Грмљавина нас је тресла, помодреле и бледе, цео дан.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Тај ту, опасан зликовац! — Еј, чуј ти, Петроније Свилару! Помодреле и крваве усне његове лако су задрхтале, лице се згрчило у болном изразу, безумне очи молиле за милост, али он, згрчен
пароброди су, један за другим и праћени малим торпиљерима, стали пристизати, доносећи наше војнике страшнога изгледа, помодреле костуре у погорелим дроњцима, које смо с француским друговима заједно прихватали и са малога моста спроводили на
Ћипико, Иво - Приповетке
Над њим се наднијела мајка му, укочено гледа у њ и, види се, у бризи је што ће с њиме. Гледа дјетиње помодреле уснице и слуша тешки му задах, — и осјети мајчин бол.... Уто дође Лазо, — 'Ајдемо!
расуте косе, надувено лице, очи упрте у празно, у укочене ноге, око којих скупише се ногавице танких гаћа, и у велике помодреле израњене руке. Неко вријеме, као да се свако забавио својим мислима, говоре тек по коју испрекидану реченицу.
Ћипико, Иво - Пауци
И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. — Свиће! — помисли Иво.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И увек тај исти сан. Мочвара по којој пливају лешине свих оних које сам волео. Надуте, помодреле лешине мојих пријатеља, мојих љубавница, свих оних драгих људи које сам срео у детињству и касније.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-р-рууу! Ни броја се не зна овим експлозијама. Дрхтавица обузима тело. Лукине уснице су помодреле. Гру-у! Експлозије се сустижу, и пред нама, у висини пешачких ровова, земља као да гори.
Увиђао сам како његово тело букти од велике ватре. Лице му упало, усне помодреле и испуцале. Дише брзо и при сваком издисају испушта узвик „Ах“.