Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад су га донели дома, настаде такав врисак и лелек по кући, да се нико и не зачуди кад она тихо, помодрелим уснама, нареди да га пренесу у њену одају, на велику пећ, крај које беше постављена широка, млетачка постеља.
Вук Исакович био је у том тренутку леп, својим грозничавим очима, боје старог злата, и својим помодрелим уснама, под гаравим, змијским, опуштеним брцима, који су за њу били нешто тако необично.
знојем што јој се беше слио на очне капке, у крупним капљицама, она се није више мицала, ни будила, додирујући својим помодрелим уснама и ноздрвама светлост дана, исто тако неосетљиво и нечујно, као и бела пећ, крај њене постеље, као и њена
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једва је могао главу да дигне, али није престајао да брине о светионику. — Гори ли? — питао је помодрелим уснама. — Гори, не брини! — умиривао га је дечак, али бура је дивљала, а светиониково око било склопљено.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
знојем што јој се беше слио на очне капке, у крупним капљицама, она се није више мицала, ни будила, додирујући својим помодрелим уснама и ноздрвама светлост дана, исто тако неосетљиво и нечујно, као и бела пећ, крај њене постеље, као и њена
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пригрлио је помодрелим ручицама хлеб и, онако уплакан, набурено гледа испод ока онога дечака. — Не волим! — вели љутито Мића и одречно махну