Црњански, Милош - Сеобе 2
Остао је, затим, само један страшно убрзани дах, а после, само муцање помодрелих усана, без речи. Док ју је муж држао у рукама, шапћући јој, и љубећи је, пред свима, као да су његови пољупци могли да
Црњански, Милош - Сеобе 1
воле, почео је сад и косу да губи; власи му остајаху на прстима кад би зором, при умивању, извлачио главу из ведра. Помодрелих усана, почео је тешко да дише, а болове у стомаку сносио је већ као нешто неизбежно после јела, нашто се беше навикао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Заори се урлик са Бардањиола сиротиње бедне и клисура пустих, заплакаше свака породица гола силна слава са помодрелих усти. Теби, јер теби је сам бог дао власт јер никад ниси заборавио те стене поносне, суре, орловите.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Не чуди се што ти овако без увијања говорим — наставио је „Ментор помодрелих усана”. — Нема смисла да замуцкујемо. Ја сам данас на оној тачки на којој ћеш ти бити за неколико деценија.
Томе ниси крив ти: тако то већ иде!... Желио бих да се опет састанемо за неке двије године... Преварио се. „Ментор помодрелих усана” био је и одвише дарежљив. До каквог-таквог заљечења протекло је бесконачно дуго вријеме.
Присјећам се ријечи које ми је, још младу, говорио „Ментор помодрелих усана”: „Добро си учинио, синко, што си се одбио у свијет! Наш је крај добар само да се човјек у њему роди.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
снаге уз оштри фијук косâ и српова разлијегала се силно, протегнуто, у врелом дрхтању бијелих облих грла, испод помодрелих горских висова. Раном зором отискиваше се небројено благо од Рељиних торова.