Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Не дâ! — одговори црквењак. — Ко не дâ? — упита поп чисто не верујући. — Не дâ учитељ! Поп Вујица само помодри као чивит и ућута. Отада поп Вујица омрзе на учитеља Грујицу и науми како било да му поткује опанке.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
(тако су још увијек невојнички, фамилијарно, звали свога командира), а овај, чујући да предлажу помоћ бјегунцима, само помодри у лицу и раздера се огорчено и преко потребе гласно, као да сам себе заглушује: — Е, ви тамо, крећи већ једном, што
Ћипико, Иво - Приповетке
Марка још нема, а невјера очиглеце пријети; наслућени хладни западњак наједном јако духне, море се најежи и јаче помодри, и силни шум затутњи из даљега у простору.