Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— гракну они око њега. — Ено, знам ја пре... Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света. Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Избезумљени крици дављеника допиру до нас. Час рука, или нога, или нека глава, помоле се позивајући у помоћ. Неки коњи пливају и нечије руке се очајно хватају за врат и гриву, али животиња стреса људе,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
враћају се на понован лов, и то тако траје по дан-два, док јегуља одједном не нестане, да се кроз одређено време опет помоле и сакупе из неких тајанствених рупа и испуне гротло. Ловци одмах ту на лицу места поделе међу собом лов.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Док су они још то говорили, а то се помоле кола и коњи и мазге и магарци с ручком. Кад се ручах донесе, Међедовић рече да ће он то све сам појести.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Занимљиво би било испитати њену хисторију, утврдити њене прве помоле у животу умјетности. Класични умјетник није је познавао.
Јер, у што ли све ми сами себи не заогрћемо, не маскирамо, не камуфлирамо наше унутрашње помоле? И колико ли је при том вјештији, колико спретнији и лукавији онај ја-камуфлатор него онај ја-препознавач! XЛВ Пссст!
Ћипико, Иво - Приповетке
Пођоше прама цркви посвећеној светоме Року, обазриво улегоше да се помоле. Насред цркве стоји свечев кип са смежураним, набраним црвеним плаштом преко леђа, у високим чизмама, погнуте главе
Њена мека коса, њене плаве очи, преливене бојом мора, из којих као да ће сузе да помоле, гледаху у њ. Задивљен, посматраше је, па осети како млаз топлоте и самилости према њој навире му из душе.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
дошли су ови луди онако просто, да се помоле Богу, а не да се показују и вржу на себе неко особито, саборско, расположење... До њих су Пештерци и Штавичани.
Ћипико, Иво - Пауци
Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. — Није требало!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
По темпу уједначене пушчане и митраљеске паљбе увиђамо колико су наши пешаци упорни, и не дају Бугарима више главу да помоле. Ни стопу нисмо узмакли.