Употреба речи помолило у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

До њега стојаше његов весели ђакон, гледајући у забринуто лице господарево. Сунце се бјеше помолило иза ријечких брда, те зраци његови отискиваху мало-помало дебели хлад манастирскијех зидина.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Киша је била престала и опет се у разливеном сивилу и руменилу запада помолило сунце. Посљедње сузе сушиле су се са сланкастим пецкањем на мојим вјеђама.

Краков, Станислав - КРИЛА

Свануло је. Сунце се помолило над планинама, али у влажну долину зраци још нису дошли. Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности