Употреба речи помолимо у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. — ... А? Хоћу, хоћу!... Да се помолимо богу, па постављајте синију. И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: — Господе!... Да ли видиш моју беду?..

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кнез устаде и за њим сви. Он се прекрсти и изговори: — Да се са страхом помолимо и поклонимо господу богу и богородици, благоме Христу, часноме крсту и сутрашњем Христову рожанству! Боже помози!

Ћипико, Иво - Приповетке

—У руке божје! одазове се жена му. — Помолимо се! — и прва се прекрсти. —'Ајдемо прво ноћи! Антица се не миче с мјеста: гледа у простор у правцу вјетра, али не

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ви ми претите да ћете ме, чим дођете овамо, узети за руку и повести у коју од ових цркава, да се онде помолимо Богу. Ја се тога не бојим као што Ви мислите, а за доказ поћи ћу већ сада, у овом писму, са Вама, у један храм.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности