Употреба речи помолиш у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— О, мој имењаче, невољо моја, а ја још мислио да те јутрос, у свету недјељу, пошаљем у цркву да се и ти зеричак богу помолиш. Аја, боме, не смијем. Ти би се тамо бечио у светитеље ко теле у шарена врата. И шта би ми онда казао драги бог, а?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Их! Докле ћеш ме јести, Луциферу, тако да ти рекнем! Три стотине врага из тебе се витлају, кад помолиш тај твој језични језик. — Ох, Боже! Зашто сам дошла у ову кућу?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Помишљао сам тада и на вас, како седите овде, пијете каву... — Па нас туку гранате. Не смеш нос да помолиш... — Навикли смо већ на то. Али бре, брате слатки, замисли: море, пучина, торпедо, ајкуле... А ја пливам као секира.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности