Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. Напунише опет чобању, па се вратише дружини. Хајдуци су били већ на ногама. Могло их је бити око тридесет.
Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нојца оде, сину зора бела, А оживе околина цела: Одсвуда се момци помолише, По два, по три, однекуд и више, Сви на коњма, коњи им милина, Ма јунаци чудо и милина.
Ал' те сузе, што јад био, У срцу јој узаптио, Макоше се, помолише, Из камена ударише: Читаво се врело створи, Па травицо(м) зажубори, Те крај стене и крај горе Стиже тамо мимо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Строј се изгуби... Запрашташе бомбе и прашина се диже око непријатељских ровова, одакле се помолише беле мараме. Онако, у сивим оделима, пузали су пешаци као гуштери уз обалу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Оно, ако ћемо право, њега највише и чувају, али тек, тек — има човек и среће. На првом конаку се помолише и захвалише Богу што су први дан срећно путовали и што им се вођи није никакво, па и најмање зло догодило.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(показа руком како ће га истољагати), па нек иђе откуд је и дошâ. Уто се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тек што је спровод прошао кад се глава и рука поштанског разносача помолише на вратима моје собе. Рукопис на писму које ми ова рука пружи, иако нешто измењен, познао сам одмах.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад се прве зраке љетњега сунца помолише и весело заиграше по пучини у хиљаду пламичака, људи се почеше договарати што да ураде.
И клице наслућене сексуалности помолише се у првој пролетној зори. Једном, код читања те књиге која му беше постала веран друг, затече га настојник.
Ћипико, Иво - Пауци
У освит младенци помолише се из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још оклијева, премда висови
пријатељи из града брзонјавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Благословише га они и прихватише оно донесено, те однеше у трпезарију, помолише се Богу, пак седоше вечерати. Мало поједоше и с мером се напише, а остало оставише за сутра.