Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Боље од деце, ми знамо шта им треба дати. Њихов неразвијен укус није у стању да нам се одупре. На помолу је још једна аналогија са владавином уопште, коју читалац по вољи може даље развијати и обогаћивати...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Бакута осећа да је опасност на помолу и извлачи се из куће на прстима. Напад изводи маман лично: — А сада, сви на спремање! — Без мене…— каже матори.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Гола, боса, са венчићем од откоса.) Бол у болу. Шта је опет на помолу? Време лаје. Један проси — други даје. Ко не хаје Склања главу са промаје. Седлај коња!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
смо деца, и на трошној клупи, У старој порти, испод кестенова, Побожно, када Мај и нада пупи, Слушасмо тихо, на помолу снова, С невиним хором скривених славуја, Мутну и тужну песму: Алилуја!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И сав застрепим чим и само издалека, у дискусији наслутим да је та објекција на помолу. Кад ми кажу да је све оно што говорим лудо, апсурдно, пуко булажњење — то ми толико не импонира.
Био је срдачан, искрено небрижан и аљкаво равнодушан према свему. Чим би се наслутила на помолу каква тугаљива тема, он би само одмахнуо руком.
Недостојна нашег драматичног доба. А поготову недостојна оног још драматичнијег на помолу о коме се у мом роману говори... Уосталом, зар ја ту нешто могу?
Задуго нисам схватао што је то што унутра копка и куда ме то вуче. Једна нова жудња на помолу или једно зачахурено сјећање које још није прокљувало своју љупину?
између сна и јаве на мојој болесничкој постељи, каткад се сав озарим: ведро се смијешим визији тог новог прољећа на помолу.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
нерви су се коначно побунили и доживео сам потпуни колапс, управо када је крај великог и тешког задатка био на помолу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Време идеализма у америчкој науци тек је било на помолу. Жељезничка пруга Јунион Пацифик још није била саграђена када је ова слика израђена.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Студено је. Наложићеш добру ватру, огријаћемо се и одморити заједно. 'Ајдемо, ноћ је! НА ПРОШТЕЊУ На помолу мора и приморских села зауставише се да опочину.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
369 Довољно је да се ова химерична слика почне осамостаљивати, и тиме је већ двојник на помолу. То се и десило у једној истоврсној сцени, кад је Вук, са болесним стомаком такође и такође лежећи на обронку испод