Употреба речи помора у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

се да ће можда и о њима неко бринути, тако да ће их затећи у високом житу, што је већ и у равници ницало, ослобођене помора и болештина.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Најзад ето блаженог ми завичаја, нема више рата, ни помора, ал не видим земљака, нигде знанца, прилазе ми удовице неке, можда кћери моје давне деце, јадају се опет на огањ

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— каже му Петар. Старац му одговори: — Бог ти добро дао, синко! А откуд ти овамо дође! Петар му рече: — Бежим од помора, јер тамо код нас на западу страшно умире свет, и где помор пређе, ниједна жива душа не остане.

Кад, је Петар чуо шта старац вели, он му онда рече: — Ваљда ће ме сам бог упутити у земљу где неће бити помора. Старац му онда каже: — Јесте, има и такова земља, само тамо не може нико отићи.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

” — Подробније о иришкој куги в. и Радивој Симоновић, Куга у Срему 1795. и 1796. Опис помора са особитим обзиром на културно стање ондашњега народа. Панчево 1898; страна литература наведена је код Н.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Има у њему неке чудесне упорности да преживи, јаче од овог помора који се међу нас уселио; жешће од трошности његовог тела и изнурености.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И њејзини светими молитвами да и нас сачува господ Бог од свакога зла, грома и труса и ватре и потопа од воде, глада и помора и сваке зле незгодице. И да получимо вазданије вечнога блага.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности