Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И слика чудесне жене Из хладне, мраморне грудве искрсну једнога дана. Силвије замишљен стаде. У помраченоме уму Он је будио слике од ране младости своје, Он се је сећао лица што давно некада виде, Ал' није дознати могô од куда