Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као муња, неки црно-црвен, гарав и крвав вијор помрачи му свест и док је рањена нога сва дрхтала у крви он се лудачки заплака тресући се оним обамрлим телом: „Јао, јао, шта
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет. Кад помамни оркан душе И помрачи дан — У бокору рујних ружа Он почива сан.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но он за мене сада значи Тај неумитни живот што се Никада јоште не помрачи И који мутне струје носе. Победник вечни, увек чио.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Млаз студена вјетра фијукну испод свода, врх њиховијех глава; помрачи се; неколико капи љосну на калдрму, ама крупнијех као љешници. „Удари вријеме, божê вријеме, бјеж’ народе!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
На њега се жестокошћу срде Ноелопан, Разец и Аскела, и остали многи првијенци, што именом стиднога издајства чест помрачи свога легиона.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ево, дакле, овде почиње Месец да улази у Земљину сенку, док се сасвим не помрачи. Он остаје тако потпуно замрачен догод на другој страни купе Земљине сенке не почне из ње да излази.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Срце ми тако снажно залупа да ме заболи, ум ми се помрачи, а глава занесе, кад наједном угледах правог правцатог лептира, баш истог онаквог каквог сам замишљао у глави, где
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Муљ и прогонство звезда које тајну Казаше понору безвучно помрачи. БОЛАНИ ДОЈЧИН Је ли истинито оно што је стварно Ил само влада? Победници беже.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
и потрчи, човек тада осети близину смрти, а то сазнање надјача све оно што је мисаоно у њему, заглуши чула, помрачи свест и онда се јури бесвесно... То сам ја све преживео. Био сам сад у сигурноме заклону...
Има нечег нагонског, неодољивог у нама, у овим узаврелим годинама, када нека подсвесна радња обујми тело, помрачи ум... Тада човек замагљених очију јури, тражи и замишља како се на тој сићушној жени заснива смисао његовог живота.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
храбре Сербије, бивше тогда једне; а сад сједим жалосна, у ропству тужећи, и за мојом храбростју прегорко плачући. Помрачи се и вид мој, руки ослабили, згубила сам и снагу, сасвим ме сатрли.
Ах, освета једна, Декевалу пропаст породи ово дело. Ужасни рате, тебе су змије одојиле јетке, С тебе црног Трајан помрачи свој славе зрак.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет. Кад помамни оркан дŷше И помрачи дан У бокору рујних ружа Он почива сан. А кад сунце снова сине, 3амирише свет, Он спокојно опет лети Са цвета на цвет.