Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ХИМЕРА Памтим те путе куд сам једрио Морима што су вечно зрачила; Чији се видик увек ведрио, А слутња никад не помрачила. Тај архипелаг где су цветала Тек откривена поља румена, И химерична јата слетала На младу бразду првог грумена.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ја с моје стране умствујем да би дражест вашега лица све проче љепоте помрачила. ЈЕЛИЦА: Ви ме застиђујете. АЛЕКСА: Мислите ли ви да је ово само празнословни комплимент?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Теби, што си ми у тело засадила ветровито биље шума, ишчупала стид и страх. Теби, што си ми очи помрачила тугом звери, а кожу осветлила веселошћу облака, слава, Слободо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
За тиме је чезнуо још јаче но за научном славом. Попети се високо у отменом друштву! Та његова амбиција помрачила је по који пут његов здрави суд, па и његов карактер“. „Тако?