Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Убијте ме!... Али се нико не маче. А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. Они осташе. Нико речи не рече. Помркоше старине и удубише се у мисли. Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. А он дође кући као ветар.