Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Погле, пашо, што се дело на врх горама? — Мрки брци, мрко чело, мрка донама!” „Ваљда, чедо, помркује какав стари брест!” Ал' у цури све силније зла се буди свест.
Из очију болом проси немилосна милос' нева, за немилос' једну мушку обећава милос' жена. Млад је женик мрко гледа, помркује роба верна, — то је вид'ла једна стара, крунисана брада седа.